Četvrt veka od početka sukoba u BiH, pomirenje još daleko

Preko sto hiljada ljudi u BiH izgubilo je život, polovina stanovništva postale su izbeglice. Među njima i Olivera Nikolić iz Sarajeva, koja je poslednjim avionom sa detetom pobegla u Beograd. Muž, Bošnjak, ostao je u Sarajevu. Jedna od čestih tragičnih priča tog rata.

"Nije to ono Sarajevo, ona mešavina. Na koju smo mi navikli, u kojoj smo mi živeli, uživali. Bilo nam je interesantno. Svako ima svoje običaje, svoje priče. Kažu da su mešanci najlepši ljudi", ističe bivša Sarajka Olivera.

Sa njenog balkona vidi se mesto gde su tragično nastradali simboli Sarajeva, Bošnjakinja i Srbin, Admira Ismić i Boško Brkić. U pokušaju dvoje mladih da napuste grad, sprečila ih je snajperska vatra. Boško je nastradao odmah. Admira je imala snage da dopuzi do njega i zagrli ga. Zatim je izdahnula, kažu očevici.

"Ne samo ja. Toliko hiljada Sarajlija je moglo biti tu", kaže Olivera.

Od nekada 40 odsto mešovitih brakova u nekim gradovima u Bosni, današnja tri odsto dovoljno govore o pomirenju. Podeljenost u Bosni izazivaju političari, kažu sagovornici iz sva tri naroda. Možda najbesmisleniji primer je Mostar, u kome postoje dve bolnice, dve elektrodistribucije, dva vodovoda, dve autobuske stanice i tako dalje.

Dvadeset pet godina od početka rata u Bosni, Mostar je i dalje podeljeni grad. To je istina, ali i izlizana činjenica koju novinari prenaglašavaju, kako kažu Mostarci. Veći problem od duplih institucija jeste to što neće imati ko da ih popunjava, jer odavde, kao uostalom i iz čitave države i regiona, ljudi odlaze.

I deca se u Bosni slabije rađaju – 83 bebe na 10.000 stanovnika, što je premalo za opstanak. Šezdeset odsto mladih ne radi.

Mine i dalje prekrivaju polja, a neke se nalaze i pored puta. Sve su to posledice rata na koje je malo ko računao 1992. godine.