Ulazi li Makedonija u novu krizu?

Zbog mogućnosti uvođenja albanskog kao drugog zvaničnog jezika i federalizacije zemlje protesti su održani u više makedonskih gradova. Tokom sinoćnjeg skupa pristalica novoformirane Građanske inicijative za zajedničku Makedoniju sinoć je napadnuta ekipa portala A1. Povređena su dvojica novinara, a nekoliko osoba je privedeno zbog tog napada.

O tome da li Makedonija ulazi u novu krizu, kakvo je raspoloženje građana i da li događaji u toj zemlji mogu da utiču na region, za RTS je govorio analitičar iz Skoplja Petar Arsovski.

Čini se da je Makedonija daleko od Švajcarske kako želi da je vidi Zoran Zaev. Da li je posle izlaska iz dvoipogodišnje krize zemlja sada na pragu da uđe u drugu?

Tačno je da je Makedonija potencijalno na pragu da uđe u drugu krizu, još jednom etničku. Mislim da je ipak potencijal za to mali, jer i "albanska platforma" o kojoj pregovaramo i odnos makedonskih partija prema platformi nije autentičan poriv građana, oni su više zainteresovani za vladavinuprava, ekonomski prosperitet, ulazak u EU i NATO. Niti će Zaev puno dobiti prihvatanjem "albanske partije" niti Gruevski odbijajući je.

Šta se to Zoran Zaev dogovorio sa albanskim partijama?

Ne zna se ceo paket o kojem su pregovarali, to što je jasno je da je veći deo paketa namenjen tome da se albanska zajednica i albanski kulturni identitet poveća u smislu istorije Makedonije. Što se tiče nesrećne kovanice oko genocida, mislim da tu nema puno razloga da se veruje u to, jer Makedonija ne može da se izvinjava u ime druge države, mislim da je to više politički marketing nego nešto suštinsko.

VMRO-DPMNE ponovo izlazi sa ponudom da Zaev odbaci platformu iz Tirane i u zamenu za to nudi čak i podršku u Skupštini. Da li protivnici mogu sada da postanu partneri?

Teško je zamisliti takav scenario, ponuda VMRO-DPMNE dolazi malo kasno. U Makedoniji je nemoguće sastaviti vladu bez albanskih partija. Koalicija SDSM-a i VMRO-DPMNE bi isključila albanske partije, i u tom smislu je nemoguća.

Zbog politike su prethodnih meseci, pa i godina građani Makedonije izlazili na ulice. Koliko je politika postala svakodnevica u prethodnom periodu?

U više aspekata života politika je zavisna varijabla, ne samo kod građana nego i u biznisu, društvu. Nije nemoguće očekivati da se produže sporadični protesti, jer mala je inkluzivnost politike za obične građane, pa su navikli da, pošto ih vlada ne sluša, da svoje mišljenje kažu na ulicama.

Koliko može da utiče sve ovo na međuetničke odnose, a koliko da se prelije na region?

Prvi put sve su albanske partije sa jednom makedonskom partijom u koaliciji, prvi put se Makedonija suočava sa mogućnošću etničkih tenzija sa makedonske strane, do sada su bile sa albanske. Tenzije nisu nemoguće, ali mislim da u ovom nesigurnom periodu, građani neće nezadovoljstvo koje potiče za sada od partija, preliti na opšte nezadovoljstvo. Mislim da je potencijal nemira mali. Da li može da se prelije na region? Ceo region je u previranju, sa optužbama u Crnoj Gori, dešavanjima na severu Kosova, u BiH, u Makedoniji. Region zahteva holistički pristup sa strane međunarodne zajednice, nije nemoguće da nadmašuje naše kapacitete da sami rešimo.