Jakovina: Hrvatska nije na dobar način odala počast žrtvama

Hrvatski Sabor prvi put nije posebnim programom obeležio Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Jakovina je za regionalnu TV N1 ispričao da je razgovarao sa dve ambasadorke zemalja koje su imale najviše stradalih u Holokaustu.

"Nisu znale što se događa, očekivale su sednicu Sabora kao što je to bilo uobičajeno. Tako da bih ja dodao niz koji je (Bojan) Glavašević (SDP) spomenuo - to je neodržavanje onoga što se uvek događalo u Saboru. Juče je bilo centralno obeležavanje Dana sećanja u Koprivnici na koje niko iz ministarstva, niko ni iz kabineta predsednice nije došao, a savetnica za Holokaust se izvinila da je u Njujorku. To je stav ove verodostojne vlade", rekao je Jakovina.

Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta ove je godine bojkotovala Koordinacija jevrejskih opština i to zbog veličanja ustaštva u Hrvatskoj.

"Bojkot je jedna stvar, ali Hrvatska ne obeležava taj dan samo zbog preživelih žrtava Holokausta i jevrejskih zajednica, nego to moramo činiti zbog većine građana. Bojkot je logičan jer osim jevrejskih zajednica niko nije učinio nešto stvarno, neku akciju koja je bila ovako vidljiva. To je bilo primećeno i dan pre premijerovog odlaska u Izrael", istakao je Jakovina.

Premijer Andrej Plenković izjavio je da ga prilikom posete Izraelu niko nije pitao za sporne ploče HOS-a s ustaškim pozdravom "Za dom spremni" u Jasenovcu i na još nekim mestima u Hrvatskoj, ali Jakovina tvrdi drugačije.

"Koliko sam ja čuo, u Jad Vašemu su ga pitali za te ploče. Ne znam šta je tačno rekao, ali su ga pitali. Možda ne bi bilo loše da to što je rekao tamo ponovi u Hrvatskoj", izričit je Jakovina, uz objašnjenje da je to ipak bila državnička poseta Izraelu, koja ove godine, kako kaže, ima neke druge probleme i prioritete.

"Hrvatska je postavila politiku da se na normalan način odnosi prema Holokaustu, ali s tim pločama to neće biti moguće. Premijer je rekao da su te ploče spomenik poginulim braniteljima. Ja bih njega (Plenkovića) pitao je li Hrvatsku oslobađala hrvatska vojska ili paravojne grupacije. To bih ga pitao da sam u hrvatskoj vojsci", kritičan je Jakovina.

Inače, na prostoru NDH jevrejska zajednica je u poređenju s drugim državama bila relativno mala i brojala je oko 40.000 ljudi.

"Doduše kad gledate postotak stradalih, on je otprilike jednak onome u Poljskoj i drugim zemljama - preko 80 posto", naveo je.

Neki su, rekao je, bili u logorima, neki ubijani na poljima, a neki deportovani u druge zemlje "Sila osovine".

"Prvi logor, Danica, osnovan je već mesec dana nakon NDH. Jasenovac je svakako najveći, pre njega Jadovno, koje je možda bilo i najgrublje. Tamo praktički nije bilo logora, nego se ubijalo ljude odmah na različite načine. Neki su pak bili transportovani u Aušvic. NDH je plaćala 15 maraka za svakog deportovanog Jevreja", objasnio je Jakovina.

Nažalost, o broju stradalih u Jasenovcu još uvijek nema dogovora ni saglasnosti među istoričarima pa tako ni u društvu, rekao je i dodao:

"Jasenovac je verovatno najveće stratište Hrvata na jednom mestu. No o njima se ne govori, ne vodi briga. On je pre svega bio stratiše Srba, jer ih je NDH pre svega imala kao glavni fokus. Broj stradalih je u Jugoslaviji bio prenaduvan do nesrazmera. On je danas uravnotežen, kreće se nešto iznad 80, 86 hiljada i neće više puno rasti, no to ne umanjuje strahotu", rekao je Jakovina koji kao problem u Hrvatskoj ističe stalnu relativizaciju.

Nakon afere i javnih pritisaka zbog ploče HOS-a u Jasenovcu premijer Plenković je najavio osnivanje Komisije za suočavanje s prošlošću.

Jakovina kaže da njega niko nije kontaktirao u vezi s tim.

"Istorija se ne piše kroz komisije. Na taj su način radili i u komunizmu", rekao je Jakovina.