Van der Belen preuzeo dužnost predsednika Austrije

Van der Belen je, pred članovima oba doma austrijskog parlamenta, rečima "zaklinjem se da ću poštovati i nadzirati Ustav i sve zakone Republike, kao i svoju dužnost obavljati najbolje što mogu" započeo predsednički mandat.

Zakletvu je položio u sali parlamenta, u kojoj je za vreme Habsburške monarhije sedelo 512 poslanika iz raznih krajeva monarhije.

Polaganju zakletve prisustvovalo je svih 244 poslanika oba doma parlamenta, članovi vlade i brojni gosti.

Predsednički izbori, na kojima je pobedio Van der Belen, bili su najduži u istoriji Austrije i ukupno je održano tri glasanja, pošto je zbog nepravilnosti u prebrojavanju glasova Ustavni sud poništio prvi pokušaj drugog kruga glasanja.

Van der Belen je tesno pobedio nad desničarskim kandidatom Norbertom Hoferom, koji je kao treći predsednik parlamenta prisustvovao polaganju zakletve njegovog izbornog protivnika.

Inače, Van der Belen je prvi predsednik koji ne dolazi iz redova takozvanih "velikih" partija, to jest iz Socijaldemokratske partije (SPO) i Narodne stranke (OVP).

Do sada je više od 47 godina na mestu predsednika bio kandidat iz redova SPO i 18 godina iz OVP.

Nekada je bio lider stranke Zelenih, a u izbornu trku ušao je kao nezavisni kandidat.

Osmi je predsednik koji je izabran na direktnim izborima, a dvanaesti predsednik Austrije.

Van der Belen, koji ima 73 godine, drugi je po starosti predsednik Austrije i samo je Teodor Kerner sa 78 godina bio stariji od njega prilikom preuzimanja prvog mandata.

Van der Belen je dete estonsko-ruske porodice, koja je preko Nemačke pobegla u Austriju tokom Drugog svetskog rata.

Ima korene u Rusiji, gde mu živi dalja rodbina, a poreklo porodice je iz Holandije, odakle su se njegovi preci preselili u Pskov gde su bili u državnoj službi.

Van der Belenov deda bio je lokalni političar u Pskovu, a posle februarske revolucije 1917. godine bio je i komesar provizorne vlade, te je i bio na vrhu lokalne vlasti.

Porodica se 1919. godine preselila u Estoniju, gde mu je otac napravio karijeru u bankarskom sektoru.

Nakon ulaska ruske vojske u Estoniju porodica se preselila marta 1941. godine kao navodni Folksdojčeri u Treći rajh, a potom u Beč.

Rođen je u Beču, ali je odrastao u austrijskoj pokrajini Tirol, gde je završio ekonomske studije, a u politiku je ušao u Beču, gde je bio najuspešniji lider Zelenih.

Van der Belen: Biću predsednik svih građana Austrije

U prvom obraćanju javnosti posle polaganja zakletve novi austrijski predsednik Aleksander van der Belen istakao je da želi da bude predsednik svih građana Austrije, ocenivši da je EU mirovni projekat u koji treba uložiti napor da bi se očuvao.

"Želim da budem predsednik svih koji žive u Austriji", rekao je Van der Belen podsetivši da je dete iz izbegličke porodice i da mu je zato posebna čast što je kao takav postao šef države.

Založio se za promene koje bi donele boljitak građanima, a to je, kako je rekao, moguće samo ako postoji jedinstvo.

Poručio je da se zalaže za neutralnost Austrije, koja je, kako je rekao, činila zlodela, ali i da su njeni građani bili žrtve.

"To smatram najtamnijom istorijskom Austrije i ne bi trebalo nikada da bude zaboravljena", poručio je Van der Belen.

Ukazao je na značaj EU po mir na starom kontinentu.

"EU je prostor mira, sloboda i blagostanja sa kog je izbačeno nasilje iz odnosa među državama. Međutim Evropa je nepotpuna i ranjiva", rekao je novoizabrani austrijski predsednik.

Van der Belen je istakao da postoji opasnost da građani dozvole da ih opčine jednostavni odgovori i da sve krene u pravcu nacionalizma i malih država.

Rečima "Austrija smo svi mi", pozvao je na jedinstvo društva, bez obzira odakle su došli građani.

Političarima je poručio da Austrijanci čekaju na neophodne odluke i rezultate.

Takođe je naglasio da se kao predsednik neće javljati jednom nedeljno za reč, jer nema nameru da juri politički poene, već da bude tu za građane.

"Biću nadstranački predsednik, koji će biti otvoren za sve građane", naglasio je Van der Belen.

Nakon polaganja zakletve i pošto mu je uručen najviši orden Republike, Van der Belen je pokazao i simbolično da je predsednik građana.

Napustio je zgradu parlamenta pešice, šetajući pored brojnih okupljenih građana do sedišta predsednika.

Na tom putu su ga dočekale jedan orkestar iz Kaunertala, mesta u kojem je odrastao, ali i brojne pristalice i turisti.

Zbog povećane opasnosti od terorizma i velikog interesovanja medija Van der Belen nije uspeo da ostvari mnoge direktne razgovore sa građanima.