Ivanić: Nerealno da BiH dobije status kandidata 2017.

BiH je ove godine imala nekoliko pozitivnih i nekoliko negativnih stvari, rezimirao je Ivanić odlazeću 2016. godinu.

"Pozitivne stvari jesu podnošenje aplikacije i pozitivno je i to što smo dobili prihvatanje aplikacije i što smo dobili pitanja na koja treba da odgovorimo. To je značajan iskorak za BiH, jer smo mi u odnosu na druge zemlje regiona daleko zaostajali"“, ukazao je Ivanić u intervjuu Tanjugu.

Jedna od negativnih stvari, prema njegovim rečima, bio je pristup popisu, pošto je tada prvi put došlo do nekog oblika preglasavanja unutar BiH, s obzirom na to da su predstavnici Bošnjaka i Hrvata preglasali predstavnike Srba u Statističkom zavodu i bilo je, navodi, nekih 200.000 spornih popisnica osoba koje ne žive unutar BiH, ali su tretirane kao da tamo žive.

Sam koncept preglasavanja je ono što je u to slučaju unazadilo odnose u BiH, smatra Ivanić.

Kao drugu izrazito negativnu stvar navodi pokušaj da se preko Ustavnog suda ospori 9. januar kao Dan Republike Srpske.

"Jako je pogrešno bilo to što je predstavnik jednog naroda, Bakir Izetbegović, pokušao drugom narodu odrediti praznik koji može i koji ne može slaviti. To nikad u Bosni neće dati pozitivan rezultat", uveren je Ivanić.

Upitan kakvu 2017. očekuje, veruje da će biti relativno mirna, da će Bosna završiti odgovore na upitnike, a ne veruje da će dobiti status kandidata, jer, kako kaže, za to je potrebna pozitivna klima, a ta pozitivna klima će zavisiti od odnosa unutar Federacije.

"Nije realno očekivati status kandidata, pošto se ne rešava ni problem Mostara, gde još uvek nije bilo izbora. Nije realno ni očekivati status kandidata kada se nije rešilo pitanje Sejdić-Finci, ali i to opet nije problem RS. Nije realno očekivati ni status kandidata kada nije rešen problem načina izbora hrvatskog člana Predsedništva, niti problem u gradu Stocu u kojem je došlo do neviđenih tenzija", navodi Ivanić.

O Evropskoj komisiji 

Kad je reč o upitniku Evropske komisije, podseća da je BiH sama sebi postavila rok od šest meseci za odgovore, dok je Komisija mislila da će biti potrebno najmanje godinu ili godinu i po.

Veruje da će se taj posao okončati za šest do devet meseci, te podseća da ima i dalje pitanja koja se različito gledaju i tumače.

Jedno od tih je promena Ustava.

"Neki bi u Sarajevu sutra rekli da se to planira, možda bi i neki u Banjaluci odgovorili u potpuno drugačijem pravcu. Jedni bi centralizaciju, a drugi nezavisnu RS. Ako bude političkog pristupa koji kaže najmanji zajednički imenilac je ono što je zajedničko svima, onda će to biti odgovor na pitanje, a ako želimo to da iskoristimo za sukobe onda odgovora neće biti. Tu oni koji donose odluke pred sobom imaju jasan izbor - ili približavanje EU ili sukobi i nastavak izolacije", poručuje Ivanić.

Upitan postoji li opredljenje svih političara za ulazak u EU kazao je da ono formalno postoji, ali suštinski jedan broj političara lepo govori o Uniji, a ustvari bi voleli da se zadrže u situaciji u kojoj je BiH danas, jer im je lakše na sukobima da vode politiku.

"Kad ste izolovani, tad je lakše manipulisati. Tako da mislim da političke elite nisu u potpunosti iskrene, ali smatram da će pritisci civilnog i nevladinog sektora biti takvi da da će morati da se odgovori na pitanja", ocenio je Ivanić.

A na pitanje veruje li u Dejtonsku Bosnu s obzirom na loše odnose unutar zemlje, kaže da ne vidi šta bi bila alternativa.

"Kad bi se otvorilo pitanje Dejtona vi biste automatski dobili tri vizije - jedna, koja bi bila u Sarajevu, a ona je BiH bez entiteta ako je moguće. Druga, u RS, nezavisna RS, ako je to moguće i treća, zastupljena u Mostaru, treći entitet za Hrvate. I ako imate ta tri koncepta, šta onda znači otvaranje priče o Dejtonskom sporazumu osim novog rata i novog političkog sukoba", upitao je Ivanić.

Zato je uveren da je Dejton jedina opcija da BiH koliko toliko normalno funkcioniše, te dodaje da uopšte nije komplikovano i da se bazira na kompromisu i uvažavanju interesa.

"BiH nema alterativu, barem je ja ne vidim u narednih dvadesetak godina, osim ovoga što ima, a to je Dejtonski sporazum koji nam daje okvire, i ako smo razumni, postići ćemo dogovor", naglašava Ivanić.

Što se odnosa sa ostalim članovima Predsedništva BiH tiče, kaže da se trudio da svojim odlukama ne provocira druge članove i da nijedna njegova odluka nije promenila odnose na gore. Bile su dve odluke koje su unazadile odnose, a nijednu, kaže, nije on doneo.

Prva je ta odluka oko preglasavanja povodom popisa i druga odluka povodom želje da se ukine 9. januar.

"U tim odlukama su prekršeni dogovori koje smo nas trojica imali, a imali smo dogovor da u javnost izlazimo samo sa stvarima o kojima smo saglasni. Nisu mojim, nego tuđim odlukama se stvari promenile", objasnio je Ivanić.

U fokusu predsedavanja Predsedništvom biće, kako ističe, okretanje BiH ka budućnosti.

Trudiće se, kaže, i da pokuša da popravi odnose u regionu, a kao dobar znak na tom putu vidi to što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić prihvatio poziv da poseti Sarajevo.

Takođe, ističe da je potrebno popraviti odnose sa Zagrebom i veruje da će tu biti iskoraka u toku njegovog predsedavanja.

"Evropa i region su prioriteti ovih osam meseci koliko ću ja voditi predsedništvo", poručuje Ivanić.

Građanima BiH, povodom predstojećih praznika, poželeo je dobro zdravlje, sreću, posebno porodičnu.

"Građanima Bosne želim više spremnosti na dogovore, manje ekstremizma i isključivosti, manje tipične bosansko-hercegovačkog inata, više razuma, tolerancije i uvažavanje interesa drugih. Građanima RS želim ako išta malo optimizma u eklonomski razvoj, da dođe do prvih pomaka i ozbiljnijih investicija", ukazao je Ivanić.

O ekonomskim prilikama, odnosu s Dodikom, prazniku...

Ivanić kao veliki problem u RS vidi tešku ekonomsku situaciju, kaže da nije siguran da Trampov poziv Dodiku uopšte stigao, te zamera vladi u Banjaluci zbog toga što je, tvrdi, popustila stranim vlastima u slučaju praznika RS.

"Ekonomske prilike u RS nikako nisu dobre. Imate celi sektor zdravstvenih institucija u kojem zaposlenima godinama nije uplaćivan staž. Samo u Fondu za zdravstevno osiguranje imate dug za penziono i zdravstveno osiguranje od preko 200 miliona maraka. Raste zaduženje RS, nema investicija. Otplata kredita postaje sve veći problem", objasnio je Ivanić.

Ivanić je izrazio uverenje da će sadašnja vlast, i pored toga, dočekati sledeće izbore, ali i da sumnja da će nakon njih pobediti, jer "gotovo nijednog sigurnog argumenta nema".

Saradnju sa predsednikom RS Miloradom Dodikom ocenjuje kao "vrlo zanimljiv oblik političkog komuniciranja", te dodaje da su imali zajedničke stavove u vezi s popisom, Danom Republike i pravu RS na referendum.

Kad je reč o referendumu, kaže da se njih dvojica nisu slagali jedino u vezi s datumom.

"Ja sam hteo da referendum bude posle izbora, a Dodik je hteo da to bude pre izbora da bi imao političku korist", poručio je Ivanić.

Kako kaže, sa predsednikom RS se čuje kad god je neka bitna tema za njihov entitet "bez obzira što su na različitim političkim stranama".

Međutim, kako kaže, koliko god da se u mnogim pitanjima razlikuju, Ivanić smatra da je njihova obaveza da u ključnim stvarima sarađuju.

"Vrlo često jedan drugom kažemo šta mislimo, a svako od nas donosi odluku iz svoje nadležnosti i u skladu sa vlastitim uverenjima šta je najbolje", dodaje.

Kaže takođe kako bi Vlada RS ponekad trebalo da pozove i ministre iz Saveta ministara i sa njima postigne dogovor.

Na pitanje šta misli o susretu Dodika i hrvatskog člana Predsedništva BiH Dragana Čovića i o dogovoru o promeni Zakona o Ustavnom sudu, Ivanić odgovara da nije neki pristalica stranih sudija.

"Dok god su stranci tu, teško da možemo napraviti ozbiljnije iskorake ka EU", uveren je Ivanić.

Upitan šta misli o tome što su američke vlasti odbile da Dodiku daju diplomatsku vizu Dodiku kako bi se odazvao pozivu na inauguraciju Trampa, Ivanić je rekao da ne zna ni da li je predsednik RS stvarno pozvan.

Kako kaže, voleo bi da je poziv zaista postojao, te da bi generalno voleo da se predsednik RS pojavljuje što češće u svetu.

Podseća, međutim, da se dešavalo da ljudi iz opozicije ne dobiju vizu jer nisu dobri sa Dodikom "dok je on bio međunardni favorit".

"Ja bih volio da se predsednik RS, ko god da je, češće pojavljuje u svetu, ali to verovatno podrazumeva da sam razmisli da li je rečnik koji koristi primeren", upozorava Ivanić.

Kad je reč o Trampu i novoj američkoj administraciji, Ivanić kaže da BiH nije tema ni za Ameriku, ni za evropske zvaničnike, pa čak ni za Rusiju.

"Nije bila tema ni u doba Buša i Obame, pa nema razloga da bude ni kod Trampa, jer previše je drugih značajnijih problema i sukoba. BiH predstavlja statističku grešku za njih i ne verujem da je iko od političkih ličnosti dovoljno blizu Trampu da može pokrenuti tu temu. Za nas je zadužen Brisel i mi smo zasad tema evropskih birokrata", uveren je Ivanić.

Upitan da li će 9. januar biti drugačiji ove godine, kaže da mu se uopšte ne sviđa zakon koji regiliše to pitanje, jer ne tretita taj prazni kao obavezan.

"Oni su doneli zakon da vlada svaki put proglašava ovaj dan za praznik. U suštini su gotovo ponizno prihvatili odluku Ustavnog suda", kritkuje Ivanić, dodajući da pretpostavlja da proslava biti glamurozna, a da istovremeno na zvaničnom sajtu vlade i ministarstava praznika uopšte neće biti.

"Smatram da je to stravična greška.To je popuštanje stranim institucijama i neka vrsta straha koji postoji u Banjaluci", zaključio je Ivanić.