AFP: Mladi sa Balkana odlaze tražeći bolju budućnost

Aleksa Konstantinov je bio jedan od najboljih studenata matematike u Srbiji, ali kao i mnogi mladi na Balkanu odmah po završetku škole otišao je na jedan američki univerzitet, piše francuska agencija.

Bosanska neurološkinja Sanina Babić Ribić u svojoj zemlji se suočavala sa rečenicom da joj treba "politička ili neka druga podrška" da bi dobila posao nakon što je diplomirala.

Preselila se u Nemačku pre tri godine i sada zarađuje "četiri bosanske plate", ističe AFP.

Ovo je samo dvoje među desetinama hiljada mladih ljudi koji su napustili Zapadni Balkan u svetlu visoke nezaposlenosti, korupcije i niskih plata, a u potrazi za boljom budućnošću u Zapadnoj Evropi ili Americi, navodi Frans pres.

Prema nedavnom istraživanju crnogorskog Centra za građansko obrazovanje, polovina mladih ljudi želi da napusti tu malu zemlju koja broji oko 620.000 stanovnika.

Studije pokazuju da su većina onih koji odlaze u ovom masovnom regionalnom "odlivu mozgova" visoko obrazovani mladi ljudi.

"Univerziteti u SAD i Velikoj Britaniji nude mnogo više mogućnosti", napisao je 19-godišnji Konstantinov u odgovoru Frans presu putem mejla sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, gde sada studira.

Hrvatska ima stopu nezaposlenosti od 43 odsto među populacijom životne dobi od 15 do 24 godine, a njen ulazak u EU 2013. godine omogućio je mladima da odu u Nemačku, koju najviše preferijaju.

U Makedoniji "oko 85 odsto studenata završnih godina kažu da svoju budućnost vide van zemlje", prema vladinom izveštaju.

AFP navodi da je "Kosovo među napogođenijima na Balkanu", s obzirom na to da je polovina stanovništva starosti ispod 28 godina, a nezaposlenost mladih iznosi gotovo 60 odsto.

"Ne samo ja, nego svaki mladi čovek na Kosovu sanja da ode i da nastavi profesionalnu karijeru u inostranstvu", rekao je Blerim Čakoli, konobar i diplomirani pravnik u Prištini.

Čakoli dodaje da je tražio posao u pravnoj struci više od četiri godine.

"Manjak prilika za mlade utiče na njihovu spremnost da napuste zemlju i time oslabe naše društvo", kaže Čakoli.

Širom regiona, oni koji će najverovatnije napustiti svoje domovine su medicinski radnici.

U siromaštvom pogođenom regionu Tuzle, na severu BiH, Alfabet Info Centar organizuje dvonedeljne susrete stranih poslodavaca i meštana koji traže posao.

Mersudin Mahmutbegović, šef tog Centra, kaže da Nemačka ima potpisan sporazum sa nekoliko balkanskih zemalja, uključujući i BiH, kojim se dozvoljava zapošljavanje do 250.000 ljudi iz regiona u zdravstvenom sektoru do 2020. godine.

Nemačka, koja pati od nedostatka lekara i medicinskih sestara, smatra da će ti radnici sa Balkana biti "fleksibilni i pouzdani", rekao je Mahmutbegović.

A i oni su su motivisani da odu zbog "nedostatka zaposlenja, niskih plata i slabih mogućnosti za napredovanje u karijeri" kod kuće, navodi albanski univerzitetski profesor Gazmend Goduzi, koautor studije o migracijama zdravstvenih radnika sa zapadnog Balkana.

Frans pres dodaje da se, prema pisanju lokalnih medija, procenjuje da je Srbija izgubila 12 milijardi evra od početka devedesetih, kada se raspala bivša Jugoslavija - zbog odlaska obrazovanih mladih ljudi, naročito naučnika i tehničkih inženjera.

Preduzetnik Alan Žuži iz Albanije priča da je njegova kompanija, koja se bavi ribarstvom u severnom gradu Leža, gotovo podnela zahtev za bankrot 2015. godine nakon što je 60 odsto njegovih zaposlenih emigriralo.

Srpski student Aleksa Konstantinov smatra da će mladi ljudi ostajati na Balkanu samo ako se životni standard i izgledi poboljšaju.

"Voleo bih da se vratim u Srbiju jednom i da tamo nađem posao, jer sam tek nakon odlaska shvatio koliko volim Srbiju i da se nigde ne osećate kao kod kuće", napisao je Konstantinov za Frans pres.