Večernji list: Šta đaci u EU uče o ratu u BiH i Miloševiću?

Dnevni list iz Hrvatske primećuje da su se autori udžbenika suzdržavali da označe "agresorskim" bilo koji narod ili sistem u regionu, a pojam "domovinski rat" se i ne spominje.

Primeri udžbenika iz Finske, Italije i Nemačke, i objašnjenja profesora istorije iz tamošnjih srednjih škola, pokazuju kako se ratovi pominju tek u kontekstu širih istorijskih događanja tog doba.

"Jugoslavija je pod Titovim rukovodstvom predstavljena kao uspešna država 'trećeg puta', dok su ratovi na Balkanu učenicima prikazani kao deo secesionističkih događanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi nakon 1990. godine", kaže Sirka Ahonen, profesorka sa Univerziteta u Helsinkiju, koja je učestvovala u profilisanju programa iz istorije.

Dodala je da se posebna pažnja posvećuje nacionalizmu, a da se raspravlja i o tome kako međunarodna zajednica nije imala adekvatan odgovor na ratove.

Po istom obrascu je taj deo istorije obrađen u školama u Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj, navodi profesor istorije i šef Odeljenja za obrazovne politike Društva učitelja Fric Šafer.

"Ne idemo u detalje. Eventualno ako je u razredu učenik iz Hrvatske ili BiH, ispričaće svoju priču", rekao je Šafer.

Prema njegovim rečima, ratovi u Jugoslaviji se prikazuju u bloku u kojem se obrađuje kraj Hladnog rata, a odgovornost za zločine učenik treba da shvati u kontekstu porasta nacionalizma sa svih strana.

Italijanski srednjoškolci u svojim udžbenicima čitaju kako su "ratna delovanja u Hrvatskoj opravdana postojanjem značajne srpske manjine, ali da su uz regularnu vojsku (JNA) u njima učestvovale paravojne srpske jedinice, koje su više puta počinile gnusne zločine protiv Hrvata".

"Hrvatska je ipak brzo stvorila vojsku i počela da vraća teritoriju. Kad su hrvatska snage došle do teritorija koje su nastanjivali Srbi, počinile su i etničko čišćenje, proteravši Srbe", stoji u udžbeniku.

Profesor iz Toskane Andrea Nardi ocenjuje da nije reč o relativizaciji zločinca i žrtve već da učenici usvoje "tendencije kao što je etnički mozaik, kakva je bila Jugoslavija, i shvate šta se događa kad takva zajednica propadne ili kad poraste nacionalizam".

Za razliku od rata u Hrvatskoj, rat u Bosni i Hercegovini se detaljnije obrađuje u svim pomenutim državama. Tako srednja škola "Jacek Kuron" iz Varšave svake godine vodi učenike trećeg razreda u Sarajevo.

U italijanskim udžbenicima je navedeno da se kroz medije Srbi u ratu u BiH prikazuju kao agresori, muslimani kao žrtve, dok su Hrvati neutralni.

"Slobodan Milošević se pak spominje u kontekstu stvaranja Međunarodnog suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije", naveo je Večernji list i dodao da pored fotografije Miloševića piše da je "optužen za zločine protiv čovečnosti, ali da je pre izricanja presude umro".