Hofer i Belen podržavaju evropski put država Zapadnog Balkana

Na pitanje agencije APA, da li smatraju realnim i poželjnim prijem Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana oko 2020. godine, Hofer je odgovorio da je poželjno da se države tog regiona prime u članstvo EU.

"Pre 25 godina je tamo besneo stravičan rat. Danas imamo pregovore sa tim državama, što je za pozdravljanje. Kada će pojedinačno države Balkana biti stvarno zrele za prijem, videće se u pregovorima", naglasio je Hofer.

Ukazao je da trenutno postoje problemi oko Srbije u vezi sa pitanjem Kosova, te podsetio da i unutar EU postoje države, kao što je Španija, koje nisu priznale nezavisnost.

"Biće neophodno mnogo diplomatske spretnosti, ali verujem da Srbija sa sobom donosi odlične preduslove za članstvo", zaključio je.

Van der Belen ukazuje da nijedna druga zemlja kao Austrija nema tako tesne ekonomske i istorijske odnose sa zapadnim Balkanom.

"Srednjeročno će pristupna perspektiva za zemlje zapadnog Balkana biti neosporiva za sve posmatrače. Naravno da je preduslov za uspešno približavanje postepena primena evropskog zakonodavstva. Pregovori se već odavno vode. O putu ka tamo postoje različita mišljenja, i mnoga pitanja su još otvorena", objasnio je Van der Belen.

Ocenjuje da bi Austrija trebalo da podrži i dobro pripremi pristupanje država Zapadnog Balkana EU.

Na pitanje da li bi priznao referendum o nezavisnosti Republike Srpske Hofer je ukazao da se, ako bi referendum bio sproveden u saglasnosti sa Ustavom, i postojala odgovarajuća većina, mora veoma obazrivo početi sa procesom odvajanja.

"Posebno na Balkanu smo videli kuda vode težnje ka nezavisnosti bez pregovora", upozorio je Van der Belen.

Dodao je da bi to bilo u suprotnosti sa međunarodnim sporazumima u vezi sa Bosnom i Hercegovinom.

"Vlade u Sarajevu i Beogradu će, nadam se, u okviru pristupnih pregovora biti toliko motivisane evropskom perspektivom, da će to delovati i na predstavnike Republike Srpske. Razmišljanja u pravcu novih promena granica su problematična", uveren je Van der Belen.

Upitani koja susedna država je trenutno najbliža Austriji po pitanju spoljnopolitičkih i evropskih pitanja, Hofer je naglasio da zemlje Višegrad grupe trenutno kod mnogih tema predstavljaju "korektiv" unutar EU.

"Smatram korisnom konferencijom "Višegrad plus", gde bi se redovno sastajali sa Češkom, Poljskom, Mađarskom i Slovačkom, ali i daljim državama, kao što su Slovenija, Hrvatska i Srbija, kako bi diskutovali o zajedničkom delovanju u EU", objasnio je.

Van der Belen je, s tim u vezi, poručio da cilj Austrije mora biti da kao neutralna zemlja u srcu Evrope neguje dobre odnose sa svim susedima.

"Poznato je da postoje države članice EU, čije vlade imaju nacionalističke težnje, i mnoge druge, koje slede jasan proevropski kurs, koji ja za budućnost Austrije smatram i dalje jasno boljim putem", zaključio je.