Zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Mostar bez izbora

Priča o Mostaru potpuno je pala u zasenak tokom ove izborne kampanje, ali je Udruženje građana "Mostarski krug" zato najavilo da će dan nakon izbora, odnosno u ponedeljak 3. oktobra u kongresnoj dvorani hotela "Bristol" održati novu Skupšinu pod sloganom "Mostar bez izbora, kako dalje?".

Već četiri godine Mostar nema gradsku Skupštinu, jer je Ustavni sud BiH ukinuo odredbe Statuta, koje se odnose na izborna područja, ocenjujući da se njima diskriminišu birači, a novi Statut nije usvojen, jer se o njemu ne mogu dogovoriti dve vodeće stranke, bošnjačka Stranka demokratske akcije i Hrvatska demokratska zajednica.

U takvoj situaciji gradonačelnik sam donosi budžet i druge odluke iz nadležnsti skupštine, iako je i njemu odavno istekao mandat.

Posle Dejtona, Mostar je podeljen nevidljivom granicom između bošnjačkog i hrvatskog stanovništva. Čuveni most preko Neretve i njegovi skokovi su obnovljeni, ali odnosi među ljudima dve nacionalne zajednice nisu.

Kako stanovnici ovog grada u Hercegovini kažu: Berlinski zid ovde ne postoji, ali se oseća. U tako podeljenom gradu oko 5.000 mostarskih Srba, povratnika, godinama su ni na nebu ni na zemlji. Politički minorni, nakon rata nisu nikad imali svog predstavnika u vlasti. Na poslednjim lokalnim izborima 2008. godine, SNSD-u Milorada Dodika izmakao je odbornički mandat za stotinak glasova.

Zapošljavanje Srba u Mostaru je gotovo nemoguća misija. Žive uglavnom od poljoprivrede, jer je najviše povratnika u selima Ortiješu i Željuši, dok u gradu preživljavaju od povremenih i slabo plaćenih poslova.

Novinarka Sanja Bjelica jedna je od retkih zaposlenih Srpkinja u Mostaru.

"Srbima je najviše stalo da Mostar bude jedinstven grad, mi smo spona i duša Mostara. I istočni i zapadni deo grada nama je jednako važan i blizak. Evo, moja je kuća u istočnom Mostaru, tu mi žive majka i svekrva, a radim i stanujem u zapadnom Mostaru", ispričala je Sanja kolegama iz srpskih medija uoči ovogodišnjeg međunarodnog sajma privrede.

Bez mogućnosti da izađu na birališta

Suočeni sa izuzetno teškom situacijom u samom gradu, iz "Mostarskog kruga" su još početkom prošle sedmice pozvali građane Mostara da učešćem, predlozima i komentarima, pomognu pri kreiranju plana aktivnosti tog udruženja, uz inicijative i zaheve da se propušteni lokalni izbori organizuju najkasnije do kraja 2016. godine.

Predsednik Udruženja Alija Behram je, prema pisanju bosanskih medija, još jednom podsetio da su građani Mostara poslednju priliku da glasaju za Gradsko veće imali još daleke 2008. godine, dok će i ovog puta, kako stvari stoje, "ničim krivi niti dužni, propustiti priliku da izađu na birališta".

Odgovorne političke stranke koje imaju predstavnike u Parlamentu BiH, jedinoj nadležnoj adresi za izmene Izbornog zakona, do danas nisu ispunile obaveze iz presude Ustavnog suda.

Time su neodgovornim pristupom suspendovane mogućnosti i prava građana ovog grada da jedini u celoj BiH ne mogu slobodno birati legitimnu izvršnu i zakonodavnu vlast.

Treba li više i pominjati koliko takav rasplet višegodišnje mostarske statutarne i izborne krize utiče na svakodnevna pitanja i probleme Mostara i njegovih građana, pre svega u području razvoja, novih investicija i potencijalnog zapošljavanja, upitao se Behram.

"Mostarski krug" je, prema njegovim rečima, svesno, u vreme intenzivne predizborne kampanje u zemlji koju prati i povišena, zapaljiva retorika, na izvestan način utihnuo aktivnosti, smatrajući da bi intenzivnije oglašavanje u korist Mostara u ovom periodu moglo biti zloupotrebljeno u svrhu kampanje u drugim sredinama.

"Odlučili smo da dan nakon izbora otvorimo debatu o otvorenim pitanjima Mostara, kako bismo privoleli i obavezali odgovorne političke aktere, ali i odgovorne predstavnike međunarodne zajednice, da konačno sednu za isti sto i reše preuzete obaveze, kako po osnovu presude Ustavnog suda BiH, tako i da pokažu odgovornost prema građanima Mostara", dodao je Behram.

Naime, u "Mostarskom krugu" i dalje veruju da za Mostar ima vremena, kao i da lokalni izbori, uz malo dobre volje i uz povećanu odgovornost domaćih političkih aktera i OHR-a, mogu uprkos svemu biti održani do isteka ove godine.