Regionalni lideri na Generalnoj skupštini UN

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je pred Generalnom skupštinom rekla da se Hrvatska zalaže za jačanje uloge Međunarodnog krivičnog suda i njegovu veću odgovornost u suđenjima za masovne i ratne zločine, uključujući one počinjene prema kulturnom nasleđu.

"I to mora biti učinjeno bez bilo kakve politizacije, bez stavljanja dnevne politike iznad vladavine zakona i, svakako, bez ponovnog pisanja i pogrešnog tumačenja istorije", istakla je Grabar Kitarović.

Napominjući da "pravde nema bez mira, niti mira bez pravde", hrvatska predsednica je rekla da je od suštinskog značaja uspostavljanje individualne odgovornosti.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović ocenio je da su mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj stubovi UN, ali da svet danas nije ni miran niti siguran.

"Terorizam je globalna pretnja. Nijedna država nije imuna na ovu pretnju, niti joj se ijedna država može suprotstaviti sama. Uz plimu nasilnog ekstremizma terorizam postaje sve veći izazov koji zahteva sveobuhvatan odgovor. Ovaj problem ne treba povezivati s ma kojom religijom, nacionalnom ili etničkom grupom", ukazao je Izetbegović, prenela je Fena.

Dodao je da je svet suočen s najgorom krizom prisilnih migracija od Drugog svetskog rata i istakao da ti ljudi ne smeju biti bezlična statistika.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović je, takođe, izrazio nadu da će novi generalni sekretar UN biti iz "neke od zemalja istočnoevropske grupe, uvažavajući potrebu da se poštuje princip regionalne rotacije, tj. činjenica da jedino naša geografska grupa dosad nije imala generalnog sekretara".

"Brutalni i dugoročni konflikti odnose na stotine hiljada žrtava i uništavaju živote milionima ljudi, najviše ženama i đeci. Ekstremno siromaštvo, slabe institucije i ozbiljna kršenja ljudskih prava su i dalje surova realnost za preveliki broj ljudi širom planete," rekao je Đukanović.

Crnogorski premijer je izrazio zabrinutost za rešavanje ovih problema s obzirom na to da su, prema njegovim rečima, "kapaciteti i spremnost zemalja da ih prime upitni, dok su humanitarna sredstva koja se prikupljaju više nego nedovoljna da bi im se obezbedile elementarne potrebe".