Ljubić ponovo pokreće pitanje Herceg Bosne

Da nije reč o nekoordinisanom istupu, potvrdio je hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović, koji je za Hrvate u toj državi rekao da treba da se okupe oko jedne ideje, pa neka to bude "ideja Hrvatske Republike Herceg-Bosne", preneo je zagrebački Jutarnji list.

Ljubić je o obnavljanju Herceg Bosne govorio prošlog vikenda, a sada je kao predsednik Glavnog veća Hrvatskog narodnog sabora BiH, čestitao "svim Hrvaticama i Hrvatima 23. godišnjicu nekadašnje paradržave, Hrvatske republike Herceg-Bosne".

Inače, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je u ponedeljak za RTS da je BiH nefunkcionalna država, ali da taj entitet ne bi imao ništa protiv da to bude unija tri države, odnosno naroda – bošnjačkog, srpskog i hrvatskog.

Jutarnji potencira da je Ljubićev istup značajan jer je on bio zastupnik HDZ-a u rapuštenom sazivu Sabora, a u sadašnjoj kampanji je prvi na HDZ-ovoj listi za dijasporu, u 11. jedinici.

Dakle, osoba od poverenja predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića, koji je, nešto ranije, na predizbornom skupu u Mostaru izbegao da na bilo koji način da spomene Herceg Bosnu.

Plenković je izrazio podršku Hrvatske reformi Ustava BiH, a potom istakao i da je za Hrvatsku strateško spoljnopolitičko pitanje – pravo Hrvata u BiH i celovitost BiH, piše Jutarnji.

"BiH mora da postane funkcionalna država, uz osiguranje pune ravnopravnosti sva tri konstitutivna naroda i građana. Za to je nužna ustavna reforma koja će se zasnivati na načelima federalizma, decentralizacije, supsidijarnosti i legitimnog predstavljanja, kao što naglašavaju i rezolucije Evropskog parlamenta", rekao je šef HDZ-a.

Za razliku od Plenkovića, Ljubić je javnosti uputio javni proglas u kojem nije samo glorifikovao Herceg Bosnu, nego i najavio da nije isključena obnova te tvorevine.

Herceg Bosna je, napisao je, ugrađena u temelje i federacije i današnje BiH, na osnovu vašingtonskih i dejtonskih mirovnih sporazuma.

Kako su ti međunarodni sporazumi prekršeni na, kako navodi, štetu Hrvata, politički predstavnici Hrvata, smatra, imaju političko utemeljenje da traže rešenja za uređeje države o meri tri konstitutivna naroda.

Jutarnji podseća da zatim sledi upozorenje: "Međutim, ako za to nema volje ni spremnosti kod naših partnera iz druga dva naroda, onda u skladu s međunarodnim pravom, imamo pravo da tražimo vraćanje na stanje 'status kvo ante', tj. na stanje pre sklapanja tih sporazuma, a to je Hrvatska Republika Herceg Bosna", napisao je glavni izborni kandidat HDZ-a.

I za kraj je usledilo Ljubićevo optimistično obrazloženje prema kojem "Hrvatska Republika Herceg-Bosna nije ugašena niti je napuštena, a s obzirom na stanje države BiH i sve što se danas događa i sa strane političkog Sarajeva i sa strane Banja Luke, Herceg-Bosna je danas aktuelnija nego ikada zadnjih 20 godina".