Andrej Plenković novi predsednik HDZ-a

Plenković je peti predsednik stranke i na funkciji je zamenio Tomislava Karamarka, koji je 21. juna podneo ostavku jer nije uspeo da formira većinu u Saboru, kao što je obećao.

Karamarko je pre tri meseca, 17. aprila, drugi put izabran za predsednika HDZ-a dobivši podršku 92.276 članova stranke, takođe kao jedini kandidat.

Novi predsednik stranke najavio je da će čvrsto ostati pri politici pomirenja Franje Tuđamana koja zajedničke nacionalne i društvene interese i ciljeve stavlja ispred političkih i ideoloških razlika.

Politika novog lidera HDZ-a razlikovaće se od politike koju je vodio njegov prethodnik Tomislav Karamarko u čitavom nizu oblasti. Povratak Tuđmanovoj politici je jedna od njih budući da je Karamarko takozvanu politiku pomirenja javno ocenjivao naivnom, uz tvrdnju da bi od nje i Tuđman sasvim sigurno odustao da je živ.

Zanimljiv je i Plenkovićev plan prema kojem "HDZ treba da postane predvodnik u razvijanju najviših standarda unutarstranačke demokratije".

Kao važan element svog programa, predsednik HDZ-a je istakao uspostavljanje "transparentnog i efikasnog sistema javne nabavke", što istovremeno smara i snažnom antikorupcijskom merom. Zalaže se za "funkcionalnu i fiskalnu decentralizaciju, sa županijama kao središnjim nivoom i istorijskim oblikom teritorijalnog ustrojstva".

Plenović će, kako je najavio, sa svim verskim zajednicama podsticati konstruktivan dijalog, poštujući načelo odvojenosti Crkve i države.

Kada je reč o nacionalnim manjinama, Plenković je najavio potrebu razvijanja razumevanja i solidarnosti, radi pune zaštite manjinskih prava, odnosno deo o saradnji sa nevladinim organizacijama, koje naziva "važnim faktorom svakog demokratskog društva, čijem razvoju pridonose".

Kako je ranije objavio riječki Novi list, Plenković će vratiti sve ono po čemu je, kada je reč o nacionalnim manjinama, "gazio" ministar u tehničkoj vladi, HDZ-ovac Zlatko Hasanbegović.

Prema oceni tog lista, Hasanbegović je saradnju sa manjinskim zajednicama i civilnim društvom sveo na brutalne verbalne obračune.

Promena odnosa prema medijima i susedima 

Zlatko Hasanbegović se, navodi list, naročito istakao u uništavanju neprofitnih medija, dok Plenković medije u programu naziva "važnim delom kreativnih industrija, veoma važnima za razvoj demokratskih i pluralnih društava", zbog čega treba "razvijati politike koje će poticati pluralizam, profesionalnost i raznolikost medija te insistirati na poštovanju medijskih sloboda".

Kada je reč o spoljnoj politici, Plenković je najavio da, budući da je Hrvatska jedina članica EU koja ima dunavsku i jadransku, odnosno mediteransku dimenziju, zbog čega se, smatra, treba "jasnije pozicionirati kao glavni partner prema državama u svom susedstvu", osnaživanju srednjevropske dimenzije zemlje i odnose sa ključnim evropskim i globalnim silama, posebno SAD.

Do izbora za prvog čoveka HDZ-a bio je evroparlamentarac. Rođeni je Zagrepčanin, tečno govori engleski, francuski i italijanski jezik, a služi se nemačkim. Bavio se sportom - fudbalom, tenisom, vaterpolom i košarkom, pa je i njegov program u velikom delu posvećen ovoj oblasti.

Po struci je pravnik, a praksu je obavljao 1992. u advokatskoj kancelariji "Stivenson-Harvud" u Londonu.

U Ministarstvu spoljnih poslova završio je program za diplomatskog savetnika i 1999. položio je savetnički ispit na Diplomatskoj akademiji. U tom resoru se 2004. bavio odnosima Hrvatske sa Savetom Evrope i Evropskom unijom, uključujući pregovore o Sporazumu o saradnji između Hrvatske i EU.

Bio je član hrvatskog pregovaračkog tima za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zatim zamenikšefa hrvatske Misije pri EU u Briselu, od 2005. do 2010. bio je zamenik ambasadora u Francuskoj, zadužen za politička i organizacijska pitanja.

A u vladi Jadranke Kosor od aprila 2010. do decembra 2011. obavljao je dužnost državnog sekretara za evropske integracije.

Član HDZ-a je od 2011. godine, a na prvim stranačkim izborima za Evropski parlament kandidovao se 2013. i od tada je i zvanično preuzeo dužnost člana EP.