Makedonija, višestranački izbori jedne partije

Lider VMRO-DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski potvrdio je da se njegova stranka priprema da učestvuje na izborima 5. juna i pored bojkota drugih stranaka, ali i da je spremna da nakon tih izbora organizuje nove.

VMRO-DPMNE je jedina stranka potpisnica Dogovora iz Pržina koja je podnela izborne liste, a ostala je jedini učesnih izborne trke pošto je DIK kao kao nepotpune odbacila izborne liste dve male vanparlamentarne stranke koje su, uz vladajuću, jedine podnele izborne liste.

Tri velike makedonske partije koje su uz VMRO-DPMNE potpisnice Dogovora iz Pržina, nisu podnele izborne liste jer smatraju da ne postoje uslovi za fer i kredibilne izbore 5. juna i da ih treba odložiti, a to misle i mnogobrojne manje makedonske i albanske stranke.

Dogovor iz Pržina su potpisali vladajuća VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, najveća opoziciona partija, Socijademokratski savez Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva, koalicioni partner VMRO-DPMNE albanska Demokratska unija za integracije (DUI) Alija Ahmetija i opoziciona Demokratska partija Albanaca (DPA) Menduha.

Lider VMRO-DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski u intervjuu za AFP rekao je da makedonski ustav ne dozvoljava odlaganje izbora koji su zakazani za 5. jun i dodao da je spreman da odmah održi druge izbore da građanima da mogućnost da biraju.

Sa druge strane lider najveće opozicione stranke SDSM Zoran Zaev je ponovio da je ubeđen da izbori zakazani za 5. jun neće moći da se održe i da će se makedonska skupština uskoro sastati da bi ih odložila.

Prema Zaevu, izbori bi trebalo da budu odloženi dok se ne naprave fer uslovi, a to bi moglo da bude najesen.

"Znam da neće biti izbora 5. juna. Svi znamo da će izbori biti odloženi", rekao je lider makedonske opozicije u intervjuu AFP koji prenose makedonski mediji.

Zaev je rekao da je očekivao da sve političke partije još prošle sedmice pozovu predsednika Sobranja da sazove skupštinu koja je raspuštena zbog izbora, ističući da to makedonski zakoni dozvoljavaju.

Da postoje zakonske prepreke za održavanje izbora ocenila je u petak, 13. maja, i Državna izborna komisija, koja je kao razlog navela da u tri od šest izbornih jedinca ima više glasača nego što je zakonski propisano. O tome je DIK obavestila predsednika parlamenta koji je odgovorio da ne postoji ustavna osnova da sazove skupštinu koja je raspuštena.

Evropska unija i SAD su zapretile da neće priznati izbore na kojima ne budu učestvovale sve stranke potpisnice Dogovora iz Pržina i pozvale su makedonske političare da nađu rešenje kako bi se odložili izbori 5. juna i povukla abolicija za političare, kao i da se nastavi sprovođenje Dogovora iz Pržina koji je trenutno blokiran.

Glasovima poslanika vladajuće većine VMRO-DPMNE i DUI, i uz protivljenje opozicione SDSM, makedonska skupština se samoraspustila kako bi izbori bili održani 5. juna.

Prema Dogovoru iz Pržina, prvobitno je trebalo da izbori budu održani 24. aprila, ali su pomereni za 5. jun, pod pritiskom SAD i EU koje su, kao i makedonska opozicija, smatrale da nisu ispunjeni svi uslovi za fer i kredibilne izbore.

Politička kriza u Makedoniji, koja je podelila zemlju na dva tabora, počela je pre skoro dve godine kada SDSM nije priznao rezultate parlamentarnih izbora zbog čega je odbio da uđe u parlament, optužujući vladajuću VMRO-DPMNE da je lažirala izbore.

Kriza je dodatno zaoštrena 12. aprila ove godine odlukom predsednika države Đorđa Ivanova da abolira sve političare protiv kojih se vode postupci, među kojima su velikim delom oni povezani s aferom prisluškivanih razgovora u koje su umešani funkcioneri vladajuće stranke VMRO-DPMNE i Vlade Makedonije.

Taj potez predsednika izazvao je masovne višednevne građanske proteste u Skoplju i drugim gradovima Makedonije, na kojim se traži povlačenje odluke o aboliciji i odlaganje izbora 5. juna, jer ne postoje uslovi za njihovo fer organizovanje.