Državna komemoracija u Jasenovcu

Službena državna komemoracija, jedna od četiri koje se ove godine održavaju, počela je intoniranjem himne "Lijepa naša". Ova komemoracija je održana u organizaciji Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, a prisustvovali su joj, između ostalih, premijer Tihomir Orešković i predsednik Sabora Željko Rajner.

Za razliku od ranijih godina, na komemoraciji, prema želji preživelih logoraša, državni zvaničnici nisu održali govore već je pročitano pismo najstarije žive logorašice Pave Molnar, kao i nekoliko pisama logoraša iz knjige "Pisma iz logora", autorke Maje Kućan. Molitve za mrtve izmolili su imam, katolički i pravoslavni sveštenici.

Molnarova je najpre izjavila da je povukla svoj govor zato što je razočarana ovogodišnjim obeležavanjem godišnjice od proboja logoraša u Jasenovcu, ali se kasnije predomislila.

Molnarova u pismu svedoči da su među prvima ubijeni Romi, pa Jevreji i Srbi. "Teško je zaboraviti kako ustašica zbog jednog aspirina ubija mladu Jevrejku, ne može se zaboraviti kako srpsku decu odvajaju od majki, plač i krikovi i danas se čuju. Ta deca mahom su umrla od gladi i bolesti, neka tek rođena“", napisala je Molnarova.

Jasenovac je, ističe, mesto velike boli i tuge, sećanja i opomene“. Ipak, naglašava, ne sme biti mesto mržnje. "Mi preživeli logoraši odbacujemo zlo, u nama ne živi mržnja"“, poručuje. Dužni smo to, kaže, žrtvama Jasenovca te "našim unucima i onima koji dolaze posle njih“".

Srpska pravoslavna crkva održala je danas, na godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša, liturgiju i pomen za stradale u Jasenovcu i Mlaki.

Pupovac je ranije danas rekao za RTS da SNV nije lako odlučio da ne prisustvuje komemoraciji žrtvama logora Jasenovac, ali da je to morao da uradi da bi sačuvao ono što su osnovne vrednosti ne samo antifašizma, nego i stradanja ljudi u Drugom svetskom ratu od strane režima koji je bio profašistički.

Uoči komemoracije ministar kulture Hrvatske Zlatko Hasanbegović izjavio je da ne oseća ličnu odgovornost zbog toga što se ove godine održavaju tri komemoracije u Jasenovcu, a odgovornim smatra one koji bojkotuju službenu državnu komemoraciju.

Na pitanje novinara ko je kriv što postoje tri komemoracije, Hasanbegović je rekao: "Odgovorni su oni koji bojkotuju službenu državnu komemoraciju." Ministar je na pitanje oseća li ličnu odgovornost, kratko odgovorio – ne.

Komemoraciji nisu prisustvovali predstavnici jevrejske zajednice i Srpskog narodnog veća (SNV) kao i antifašističkih organizacija, jer smatraju da je u hrvatskom društvu prisutna revitalizacija ustaštva.

Jasenovac je od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. bio logor smrti u kojem su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. Poimenični popis žrtava logora navodi imena i podatke za 83.145 žrtava – 39.570 muškaraca, 23.474 žene i 20.101 deteta do četrnaest godina starosti. Najviše je u 1.337 dana postojanja logora stradalo Srba, Roma, Jevreja i Hrvata.

Od 1.073 logoraša, koliko ih je 22. avgusta 1945. bilo u logoru, u proboj ih je krenulo 600, a preživelo samo stotinak. Preostala 473, koja nisu krenula u proboj, ubijena su i spaljena.

Pre sedam dana žrtvama jasenovačkog logora komemoraciju su održali Koordinacija jevrejskih opština, a u nedelju će biti i komemoracija u organizaciji Saveza antifašističkih boraca (SABA RH).