Šest stvari koje Bregzit (ne) menja

Većina ljudi u Velikoj Britaniji i u zemljama članicama EU neće osetiti nikakve drastične promene na dan Bregzita. U periodu tranzicije, dok Brisel i London ne ispregovaraju buduće odnose, pravila EU, kada je reč o jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji, i dalje važe za Veliku Britaniju.

Od 1. februara Velika Britanija više neće biti članica EU. Najvidljivija promena na dan Bregzita biće odsutvo predstavnika zvaničnog Londona u institucijama EU u Briselu.

Opcija "ostanka" više ne postoji i ukoliko Velika Britanija poželi da se ponovo priključi EU moraće ponovo da aplicira za članstvo i pregovara po novim pravilima.

EU ima jedno upražnjeno mesto, umesto dosadašnjih 28 ima 27 članica.

Upražnjena su i mesta u Evropskom parlamentu. Trećina od 73 mesta koja su do sada zauzimali parlamentarci iz Britanije biće preraspodeljena između zemalja članica EU, a ukupan broj poslanika u Evropskom parlamentu biće smanjen.

London neće više imati predstavnike u Evropskom savetu i Evropskom sudu pravde. Na sastanke Evropskog saveta biće pozivani samo ukoliko se oni budu ticali odnosa EU i Velike Britanije.

Zakoni EU i dalje važe za Veliku Britaniju, ali ne kao punopravnu članicu već na osnovu sporazuma o izlasku.

London je već ispregovarao postojeće trgovinske sporazume EU sa dvadesetak zemalja i trgovinskih blokova, a sa ostalima je održala pripremne razgovore koje je potrebno završiti do kraja prelaznog roka. Velika Britanija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim zemljama sa kojima te sporazume EU nema ali još ne može da ih implementira.

Počev od 1. februara, članice EU mogu da odbiju zahteve Londona za ekstradiciju a ni London nije u obavezi da to čini na zahtev bilo koje zemlje članice EU.