Šest stvari koje treba da znate o odnosima SAD i Irana

Uspostavljanje saradnje

SAD su indirektno podržavale Iran u nacionalizaciji naftnih polja koja su od 1913. bila pod kontrolom Velike Britanije. Premijera Irana Muhameda Mosadeka koji nastavlja da sekularizuje zemlju, američki magazin Tajm je te 1951. izabrao za ličnost godine.

Promena politike i svrgavanje Mosadeka

Promena u američkoj politici prema Teheranu nastaje pobedom Dvajta Ajzenhauera na predsedničkim izborima u SAD kada počinju pripreme za svrgavanje Mosadeka. Nakon Mosadekovog pada avgusta 1953, šah Muhamed Reza Pahlavi uspostavlja diktatorski režim uz pomoć SAD.

Islamizacija, proglašenje republike i talačka kriza

Početkom 1979. godine teško bolesni šah gubi podršku Zapada. Već 1. februara 1979. u Iran se vraća prethodno prognani ajatolah Homeini koji pokreće islamsku revoluciju.

Ključni događaj u američko-iranskim odnosima je talačka kriza koja je započela 4. novembra 1979. godine. SAD prekidaju diplomatske odnose sa Iranom 4. aprila 1980. i uvode sankcije.

Napadi na tankere i obaranje iranskog putničkog aviona

Nekoliko iranskih napada na tankere dovodi 1987. godine do direktnog sukoba između iranskih i američkih snaga. U julu 1988. ratni brod SAD oborio je iranski putnički avion kada je poginulo svih 290 ljudi. SAD navode da je u pitanju greška – letelica je smatrana za vojni avion.

Nuklearni sporazum

Dok je Džordž Buš mlađi nazivao Iran, Irak i Severnu Koreju "osovinom zla", u drugom mandatu Baraka Obame dolazi do otopljavanja odnosa.

Novi predsednik Irana Hasan Rohani želi da se reši decenijskih sankcija i pristaje na zahteve da drastično smanji atomski program svoje zemlje. U Beču je jula 2015. potpisan sporazum kojim je regulisano šta Iran sme da radi u svojim nuklearnim postrojenjima, a zauzvrat se Teheranu postepno ukidaju sankcije.

Ukidanje sporazuma i "novo usijanje"

Donald Tramp maja 2018. jednostrano ukida sporazum, pooštrava sankcije Iranu i preti zemljama koje nastavljaju da kupuju naftu od Teherana. Predsednik Rohani uzvraća "majkom svih ratova" i blokadom morskih puteva za transport nafte.

U najnovijem nizu događaja, demonstranti u Bagdadu napadaju zgradu ambasade SAD, za šta Vašington glavnog krivca vidi u Teheranu.

U napadu američkih dronova u Bagdadu stradaju iranski general Kasem Solejmani, komandant jedinica za specijalne operacije i jedan od čelnika proiranskog PMF-a Abu Mahdi el Muhandis.

Iranske vlasti prete odmazdom, a cena nafte raste.