Donald Tramp – turbulentno u inostranstvu i kod kuće

Odnosi Moskve i Vašingtona ostali su na istom, niskom nivou, uz povremene dodatne trzavice, poput povlačenja iz sporazuma o ograničavanju raketnog naoružanja.

Na domaćem terenu, Donald Tramp suočio se sa oštrom opozicijom demokrata i postao je treći američki predsednik koji je zvanično opozvan u Predstavničkom domu.

Međutim, nijedan republikanac nije podržao inicijativu, pa se očekuje da će Senat, sa republikanskom većinom, negirati da je Tramp odgovoran za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa.

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka podseća da se opoziv pripremao već tokom istrage o navodnom ruskom mešanju u predsedničke izbore, a da je za proces koji je uspeo, upotrebljen razgovor sa ukrajinskim predsednikom, gde je Tramp zahtevao istragu protiv sina Džozefa Bajdena, potencijalnog kandidata demokrata na predstojećim izborima, u zamenu za obnavljanje pomoći Kijevu.

"Opoziv nije verovatan, ali optužbe, i ponašanje predsednika tokom procesa, mogli bi da dovedu do političkih posledica", rekao je Krstić.

Trampov drugi put za Ameriku 

Tramp je na spoljnopolitičkom planu gotovo potpuno napustio principe multilateralizma, nastavio je sa starim diplomatskim sukobima, povlačenjem vojnika, omogućio je Turskoj da pokrene operaciju u Siriji, i označio je Iran kao glavnog neprijatelja.

"Uspeh na spoljnom planu možda je jedino postignut po pitanju Severne Koreje, iako je i tu bilo različitih poruka", ističe Milan Krstić.

Spoljnopolitički komentator Slobodan Samardžija za emisiju Radio Beograda 1 "Svet i mi u 2019." kaže da veruje da Tramp želi da napusti politiku sukoba.

"On pokušava da nađe neki drugi put za Ameriku. Pošto je pre svega poslovan čovek, shvatio je da ratovi ne donose koristi kao nekad, a da mnogo koštaju. Tačno je da se izašlo iz sporazuma o ograničavanju raketnog naoružanja, ali te rakete nisu uperene ni protiv koga", smatra Samardžija.

Prema njegovim rečima, očekuju se potezi Kine, ali je činjenica da je Tramp i u odnosima sa Pekingom počeo da ublažava odnose.

Ublažavanje odnosa sa Pekingom 

Dogovora je bilo, ali Sjedinjene Američke Države i dalje žele da na neki način obuzdaju i ekonomsku političku moć Kine, kaže spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

"Još uvek to nije obuzdavanje Kine kakvo je bilo za vreme Hladnog rata, u odnosu zapadnih Zemalja i SSSR, ali opasnost Hladnog rata preti. SAD su očigledno na silaznom trendu, koji može da traje decenijima, a Kina je u usponu. To je takozvana 'Tukididova zamka', kada jedna velika sila kreće u uspon, a druga, vladajuća, počinje da slabi. To su vrlo osetljivi momenti", naveo je Korkodelović.

Na unutrašnjem planu, Kina se suočila sa problemima. Protesti u Hongkongu nastavili su se i pošto je ubrzo povučen sporan zakon o izručenju. Demonstranti su optuživali vlasti za prekomernu upotrebu sile. Peking je naglašavao da se ne može ugrožavati celovitost zemlje.

Tokom godine obeležavala se sedamdeseta godišnjica uspostavljanja Narodne Republike Kine.

Borislav Korkodelović navodi da je Kina za sedam decenija postigla do sada neviđen ekonomski uspeh.

"Kina je potpuno preporodila svoje društvo koje je 1949. godine bilo među najsiromašnijima na svetu. Gotovo 100 odsto Kineza kojih je tada bilo nešto preko 350 miliona bili su siromašni ili na granici ekstremnog siromaštva. Danas je to druga najveća ekonomska sila sveta. BDP je uvećan 300 puta, a po stanovniku je uvećan oko 120 puta", kazao je Korkodelović.

Primirje na istoku Ukrajine 

Slobodan Samardžija napominje da je 2019. godina bila uspešna i za Rusku Federaciju, pre svega u diplomatiji na Bliskom istoku. Važan je bio i sastanak Normandijske četvorke, gde je dogovoreno primirje na istoku Ukrajine.

"Neke stvari su se definitivno razjasnile. Krim i Donbas nisu isto. Više se o Krimu praktično i ne govori kao o spornoj tački. Važno je i da je sve o Donbasu svedeno na nivo da o tome može da se pregovara. Nema više teških reči i ultimatuma. Ono što je za Rusiju važno, jeste da je posle sastanka u Parizu, kako su preneli mediji, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla predsedniku Rusije Vladimiru Putinu 'ovaj put si ti pobedio'", dodao je Samardžija.

Prema njegovim rečima, to je važan signal za Rusiju da može da ide putem kojim je krenula.

"Putin nikad nije rekao da želi da odvoji Donbas od Ukrajine. Govorio je da bi Donbas trebalo da bude teritorija gde će ruska većina da ima samoupravu i da se takva uklapa u ostatak ukrajinske države", napomenuo je Samardžija.

Sagovornici Radio Beograda 1 zaključuju da će tri sile nastaviti da dominiraju i u predstojećem periodu, ali da se svet ipak sve više kreće ka multipolarnosti.