Bliski istok pun žarišta – sukobi, dronovi i tankeri obeležili 2019.

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju trupa iz Sirije, iako kasnije delimično ublažena, otvorila je novo poglavlje u sirijskom ratu.

U oktobru, Turska je iskoristila priliku da sprovede dugo planiranu vojnu operaciju protiv kurdskih snaga u Siriji, koje smatra terorističkom organizacijom. Zvanična Ankara je navela da je osnovni cilj ofanzive "Izvor mira" formiranje bezbednosne zone, u koju bi se vratili milioni sirijskih izbeglica.

Borbe su završene za manje od mesec dana, kada su predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, postigli dogovor u Sočiju.

Turske i ruske snage počele su zajedničko patroliranje na severoistoku Sirije, a sirijski Kurdi potisnuti su 30 kilometara od granice, podseća za emisiju Radio Beograda 1 "Svet i mi u 2019." Bahtijar Aljaf iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije.

"Što se tiče Sirije, treba reći i da su snage Bašara el Asada, uz pomoć Rusije, vratile većinu teritorije pod kontrolu legalne vlade u Damasku. Jedan od uspeha Rusa na tom području je i kada su se dogovorili sa Turskom da zauzme granični pojas. Verovatno je sa Turskom dogovoreno i da se vladinim snagama prepusti Idlib", rekao je Aljaf.

Da li je pitanje statusa poslednje oblasti pod delimičnom kontrolom opozicije u Siriji zaista bilo deo dogovora, još nije poznato.

Tenzije u Persijskom zalivu 

U Persijskom zalivu napadani su naftni tankeri i postrojenja za preradu tog energenta, što je dodatno pojačalo tenzije između Irana na jednoj, i Saudijske Arabije sa saveznicima, na drugoj strani.

Pojačavale su se i tenzije u odnosima Irana i Sjedinjenih Država.

Američka administracija, sa predsednikom Donaldom Trampom na čelu, od početka se oštro postavila prema Iranu. Odnosi su prvobitno narušeni 2018. godine, kada se Vašington povukao iz međunarodnog sporazuma o denuklearizaciji Irana i uveo nove sankcije koje su pogodile iransku ekonomiju.

Do direktnog sukoba ipak nije došlo, a Bahtijar Aljaf smatra da takav scenario, barem za sada, nije moguć.

"Iran vrlo dobro zna kao najstarija diplomatija, persijska diplomatija, da ne mora odmah da odgovori silom. Iran ipak vodi nekoliko proxy ratova, odnosno ratova preko posrednika, na tuđoj teritoriji, kao u Jemenu. Sa druge strane, i SAD dobija u svemu tome, jer prodaje oružje Saudijskoj Arabiji i njenim saveznicima", naveo je Aljaf.

Vašington se koristi pre svega diplomatskim i ekonomskim pritiscima kako bi primorao Teheran na pregovore.

Jasno je, smatra Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, da ni Sjedinjenim Državama vojni okršaj sa Iranom nije u interesu.

"Amerikancima je jasno da ne mogu da izdrže kopneni rat sa Iranom. Ne u smislu da ne bi mogli da ga započnu, ali ne bi mogli da ga dobiju. I imali bi sigurno velike žrtve. Ono što se pokazivalo više puta kao mogućnost, ali na tome više insistira Izrael, jesu ograničeni vazdušni napadi, ali bi i ti napadi pre svega bili usmereni ka iranskoj ekonomiji, time što bi se gađali centri za razvoj nuklearne energije", istakao je Janković.

Protesti u Iranu, Iraku i Libanu 

Od oktobra 2019. godine, podseća Janković, započeo je talas protesta koji je zahvatio tri zemlje – Iran, Irak i Liban.

Građani koji protestuju smatraju da su institucije slabe, a politički sistemi korumpirani, pa traže njihovu potpunu rekonstrukciju.

Prema njegovim rečima, vlasti u Iranu su prekidom komunikacija, hapšenjima i drugim merama represije zaustavile širenje demonstracija. Ipak, u Iraku i Libanu, došlo je do rušenja vlada.

U te dve zemlje, napominje Janković, na delu su prikriveni, ili manje prikriveni sukobi regionalnih i svetskih sila, pre svega Irana i SAD.

Ni Janković, ni Aljaf ne očekuju značajne promene u 2020. godini.

Povećane tenzije među ključnim igračima na Bliskom istoku mogu odložiti pronalaženje rešenja za trenutne sukobe.

Slobodan Janković veruje da, od svih kriznih žarišta, najviše šansi za smirivanje situacije ima u Siriji.

Očekuje se da će Libija biti među gorućim pitanjima tokom 2020. godine. Borba različitih sila za prevlast u toj zemlji, što Janković naziva "mini regionalnim ratom", sličnom sirijskom, uticaće i na ostale odnose u regionu.