Demokrate oštro o zdravstvenoj zaštiti i vezama sa krupnim kapitalom

Samo 24 sata posle odluke o opozivu predsednika Donalda Trampa u Predstavničkom domu Kongresa i 46 dana do prvih unutarstranačkih izbora u Ajovi, potencijalni predsednički kandidati demokrata održali su svoju šestu debatu.

Najviše rasprave je bilo o reformi sistema zadravstvene zaštite, ekonomiji i klimatskim promenama.

Iako nema jasnog pobednika, opšti je utisak da su najbolji utisak ostavili bivši potpredsednik Džozef Bajden i Pit Butedžič – prvi zato što je bio izuzetno fokusiran i bez gafova koji su obeležili prethodnih pet debata, a drugi zato što je uspeo da se uspešno odbrani od napada pojedinih protivkandidata.

Kao što se i očekivalo, kandidati su prvo izneli svoj stav o tome i odgovarali na pitanje na koji način mogu da ubede većinu Amerikanaca da podrže opoziv predsednika Trampa.

Bajden i senatorka Elizabet Voren istakli su da proces opoziva nije u tome da se ubede Amerikanci, nego da se poštuje ustav.

Senator Berni Sanders rekao da će tokom svoje kampanje naglašavati potrebu za opozivom predsednika Trampa.

"Lično ću narednih nedelja i meseci obrazlagati da imamo predsednika koji je prodao poverenje radničkih porodica koje žele smanjene troškova socijalnog osiguranja, medicinske zaštite i zdravstvenog osiguranja. On je obećao da će to učiniti i dokumentovano je hiljade puta lagao od trenutka kada je postao predsednik" , rekao je Senders.

Biznismen Tom Stajer pozvao je predsednika da bude transparentniji u procesu opoziva u Senatu, a najoštrija je bila senatorka Ejmi Klobučar.

"Ovo je globalni 'Votergejt'. U slučaju 'Votergejt', paranoični predsednik koji se suočavao sa izborima tražio je prljave stvari o svom političkom protivniku. To je radio tako što je angažovao ljude da provale u sedište protivnika. Ovaj predsednik je to radio tako što je pozvao telefonom stranog lidera i tražio od njega da potraži prljave stvari o njegovom političkom protivniku. O tome ću govoriti sada kada se pripremo za suđenje u Senatu. Ako je predsednik toliko nevin kao što tvrdi, zašto ne dozvoli svim svojim ljudima da svedoče", zapitala se Klobučar.

Sanders i Bajden o reformi zdravstva

Kada je reč o reformi sistema zdravstvene zaštite, došlo je do oštre polemike između potredsednika Džozefa Bajdena i senatora Bernija Sendersa.

Senders predlaže takozvano zdravstveno osiguranje za sve porodice koje zarađuju do 60 hiljada dolara godišnje, a koje, kako je Sanders rekao, izdvajaju izdvajaju gotovo 20 odsto ili 12 hiljada dolara svojih prihoda na osiguranje.

Njegovim planom bi se ta cifra smanjila na 1200 dolara.

Bajden smatra da je to nerealno i da se troškovi za tako nešto procenjuju na 30 milijardi dolara u desetogodišnjem periodu i pita gde će se pronaći taj novac.

"Podićićemo poreze na prihode, ali ćemo eliminisati premiju za osiguranje, parcijalno plaćanje zdravstvenih pregleda i sve ostale dažbine koje građani sada plaćaju za zdravstveno osiguranje. Time prosečna američka porodica neće trošiti više od 200 dolara godišnje za lekove", poručio je Sanders.

Ostali kandidati smatraju da je neophodno pronaći sredinu između takozvanog "Obamakera" i Sendersovog plana, a svi su saglasni da je neophodno smanjiti cenu lekova.

"Prisustvo SAD u Avganistanu ne donosi željene razultate"

Na spoljnopolitičkom planu bilo je mnogo reči o Iraku. Svi kandidati se slažu da trenutno američko prisustvo u Avganistanu ne donosi željene razultate.

Bajden, koji je i na funkciji potpredsednika bio protiv upućivanja dodatnih snaga, smatra da u toj zemlji treba ostaviti mali kontingent specijalnih i antiterorističkih snaga i izvršiti pritisak na političke frakcije da postignu dogovor.

Kada je reč o Kini, svi kandidati se slažu da je neophodno nastaviti ekonomsku saradnju sa Pekingom, ali istovremeno uticati na promenu politike Kine u pogledu poštovanja ljudskih prava.

"Milijarderi ne bi smeli da biraju sledećeg predsednika"

Tokom debate došlo je do polemike između senatorke Elizabet Voren i Pita Butedžiča, kojeg je optužila da se priklonio predstavnicima krupnog kapitala, kao primer navodeći jednu donatorsku večeru zatvorenog tipa u Napu u Kaliforniji.

"Milijarderi u vinskim podrumima ne bi smeli da biraju sledećeg predsednika SAD", rekla je Voren.

Butedžič je replicirao da je njegovo lično bogatstvo najmanje od svih kandidata koji učestvuju u debati.

"Takođe znate da i na takvim donatorskim večerama iznos koji se daje ne sme iznositi više od 2800 dolara", rekao je Butedžič.

Takođe je morao da odgovara i na primedbu senatorke Ejmi Klobučar koja smatra da on nema dovoljno političkog iskustva s obzirom na to da je gradonačelnik malog grada.

"Naravno da mogu da okupim koaliciju birača. Zamislite sebe da praviti koaliciju birača koja vas ponovo izabere za 80 odsto glasova u državi Indijani u kojoj je guverner čovek kakav je Majk Pens", rekao je Butedžič.

U sinoćnoj debate učestvovalo je samo sedam kandidata koji su ispunili kriterijum Demokratskog nacionalnog komiteta, a koji su podrazumevali da kandidati moraju imati najmanje četiri odsto podrške u četiri najnovija nacionalna istraživanja javnog mnjenja i najmanje dvesta hiljada donatora, ili osam hiljada donatora u najmanje dvadeset saveznih država.

Taj uslov ovog puta nije ispunio jedna broj kandidata, poput senatora iz Nju Džerzija i članice Predstavničkog doma sa Havaja Talsi Gebard.

Oni su uputili pismo komitetu tražeći da se pravila promene.

Potencijalni predsednički kandidati demokrata održaće još dve debate, a glavni favorit za sada je i dalje bivši potpredsednik Džozef Bajden.