Roditelj sa Malte: Ne mogu da zamislim da ostanem, a da se dete vrati

Prokupčanka Tamara Gašević, koja na Malti radi u prodavnici čipova, svakog dana očekuje da produžetak boravka za njenog 15-godišnjeg sina u toj zemlji bude odbijen.

"Svakog dana, pre posla, posle posla proveravam sanduče", ispričala je Tamara Gašević.

Iako je dečak legalno upisao srednju školu, moguće je da će pre početka sledeće školske godine biti deportovan u Srbiju, jer Tamara kao samohrana majka ni izbliza nema 22.800 evra godišnje bruto koliko je potrebno da bi ga izdržavala. Malta joj daje opciju da ona ostane.

"Ne, ne mogu da zamislim taj scenario da ja ostanem ovde, a on da se vrati. Zašto? Zato što sam ja došla ovde zbog njegove bolje budućnosti, njegovog boljeg sutra", rekla je Tamara Gašević.

Tamara je jedna od više stotina roditelja koji dele isti problem. Propis koji postoji od 2007. malteške vlasti počele su strogo tek nedavno da primenjuju, kažu roditelji. Zatečeni su.

Sve opcije su moguće 

Konzul Srbije iz ambasade u Rimu došla je u Valetu na hitne razgovore. Sve opcije su i dalje moguće. U ovom momentu oni kažu da su u svemu postupali u skladu sa važećim propisima, da naši građani koji su odbijeni imaju pravo žalbe, nadležnom nezavisnom organu.

Dok traje taj postupak po žalbi deca mogu da ostanu na Malti zbog privremene dozvole i mogu da upišu škole.

Konzul savetuje sve da iskoriste mogućnost žalbe. Jedna od besplatnih opcija je kroz nevladinu organizaciju Malteško-srpska zajednica.

Maja Blagojević, koja u njoj radi, kaže da se sreću sa desetinama prestrašenih ljudi. Neki su, kaže, već i otišli.

"Način na koji je koncipirano to pismo odbijenice je zaista takav da izaziva i strah kod ljudi pogotovo ako nisu pravno potkovani da shvate punu sadržinu. Nigde nije objašnjeno u odbijenici da oni mogu ostati legalno na Malti ukoliko ulože žalbu", navela je Maja Blagojević.

Kaže da političari pokazuju kreativnost kada treba da opravdaju nepopularne odluke. U ovom slučaju kada treba razdvojiti decu od roditelja. Roditelje koji, ona kaže, doprinose ekonomiji, i decu koja koštaju jer treba obezbediti besplatnu školu i zdravstvenu negu.

Skoro 10 odsto stanovnika Malte se može suočiti sa ovim problemom 

Tvrdi, malteška ekonomija se zasniva na doprinosu građana iz ne-EU zemalja i tvrdi da se njihove potrebe moraju uvažiti.

"Kada bi svi oni recimo preduzeli štrajk, verujem da bi zemlja bila paralisana. Ko bi vozio autobuse, ko bi se brinuo o starim licima, ko bi gradio sve ove zgrade koje niču svuda oko nas?", upitala je Blagojevićeva.

Srpska zajednica, prema zvaničnim podacima, broji blizu 6.000 ljudi, mada se veruje da je Srba na Malti i do nekoliko puta više. Računajući druge građane takozvanih trećih zemalja poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i drugih, broj onih koji se mogu sresti sa istim problemom je oko 40.000. Skoro 10 odsto današnje Malte.