Prvomajski ples Nemaca sa vešticama

I dok u novija vremena klubovi organizuju velike žurke, najveći broj ljudi organizuje ples u svojim kvartovima, ili kao što se to radi u Nemačkoj od 13. veka, odlaskom na šumske proplanke, gde zapale vatru i bez obzira na vremenske prilike, plešu uz muziku sve do rano ujutru.

Nekoliko dana pre tog plesa, jedan mnogo rasprostranjeniji običaj svake godine osvane na centralnim trgovima gradova i sela širom Nemačke. 

Krađa majskog drveta 

U bezmalo svakom kvartu podignuto je takozvano majsko drvo visoko bar 15 metara, ogoljeno od grana, ali ukrašeno na vrhu cvećem, a sa strane oznakama i grbovima lokalnih zanatlija, znamenitih porodica i organizacija.

I dok veče pred 1. maj oko tog drveta kreće fešta uz pivo i kobasice, u Bavarskoj postoji tradicija da meštani jednog mesta moraju da pokušaju da ukradu majsko drvo susednog mesta. 

Ukoliko uspeju, stavljaju ga između dve zaprege, posedaju svi na ukradeno drvo i tako se voze do svog mesta uz piće i pesmu.

Nova vremena donela su i neobične verzije ovakvog običaja. Tako Bavarci pamte kako je pre desetak godina grupa domišljatih lopova unajmila helikopter kako bi ukrala majsko drvo postavljeno na Cugšpicu, najvišem planinskom vrhu u Nemačkoj.

Ali tradicionalne igre se tu ne završavaju.

Još od 16. veka na prostorima današnje Bavarske, Baden-Virtemberga, Rajnland-Falca, ali i na severu zemlje postoji običaj da mladići u toj noći svojim odabranicama iskazuju ljubav tako što im na kućama postavljaju mlada stabla breze.

I dok moderna vreme donose fotografije breza na Instagram profile simpatija, a prvomajski ples u diskoteke, "veštice" i "đavoli" ne silaze sa šumovitih obronaka planine Harc u centralnom delu Nemačke.

Vatrom protiv zlih duhova na vrhu Harca

Poput Noći veštica u Americi, Valpurgijska noć je izuzetno popularna u Nemačkoj, ali i u različitim varijantama u Holandiji, Skandinaviji, baltičkim zemljama, kao i Češkoj i Slovačkoj.

Te večeri žene i muškarci se maskiraju u veštice i đavole, koji na Brokenu, najvišem vrhu Harca, plesom oko velike vatre oponašaju verovanja iz drevnog germanskog folkora po kojem se prilikom smene zime i proleća zli duhovi okupljaju na vrhu te planine, a bivaju oterani vatrom koju pale žitelji.

Valpurgijska noć na tu planinu svake godine privuče oko 100.000 turista.

Ime same manifestacije je i sećanje na Svetu Valpurgu, premda ta katolička misionarka i svetica iz osmog veka nema veze sa vešticama, već je sticaj okolnosti da Katolička crkva njen dan obeležava 1. maja.

Štaviše, ona se smatra zaštitnicom od sujeverja i duhova.

Uprkos tome, njeno ime je od 17. veka povezano sa paganskim verovanjem da se u noći pred 1. maj okupljaju veštice, a ceo običaj ne samo da je Gete opisao u "Faustu" već je i postao deo popularne kulture.

Tako se i danas turisti i meštani maskirani u krezube kreature sa velikim nosevima i rogovima mogu videti na svakom koraku u regionu oko planine Harc, dok su male i veće lutke veštica na stablima, u prozorima kuća i na krovovima.

Ispit za veštice 

Taj veštičji festival je postao toliko velika manifestacija da se u jednom banjskom mestu čak organizuje i svojevrsni veštičji ispit u spremanju čarobnih napitaka i izgovaranju čarobnih reči, nakon čega polaznice mogu da dobiju i svojevrsnu vozačku dozvolu za metlu.

I dok većina Nemaca taj običaj vidi kao zabavu, a žitelji kao šansu da dobro zarade od turizma, kritičari vide obeležavanje Valpurgijske noći kao jedan od najvažnijih satanističkih praznika.

Štaviše, teoretičari zavere smatraju da je i sam Međunarodni praznik rada povezan sa zlom, jer je nemački filozof Adam Vajshaupt baš 1. maja 1776. osnovao tajno društvo Iluminati.

Ipak, malo ko se u Nemačkoj obazire na takve tvrdnje, a poznavaoci običaja navode da ako nekome smetaju veštice, neka ode u nemačku pokrajinu Brandenburg gde za 1. maj lože "majsku vatru" na kojoj spaljuju drvene figure veštica kako bi oterali svako zlo.