Ko će formirati sledeću vladu u Španiji

Najveća enigma bila je koliko će glasova osvojiti Voks, ultradesničarska partija osnovana 2013. godine, ali koja do sada nije imala nijednog poslanika u španskom parlamentu.

Ankete su govorile da postoji mogućnost da osvoje čak 50 poslaničkih mesta, a osvojili su 24. 

U momentu kada u Evropi, i mnogim drugim zemljama u svetu, raste broj pristalica ultradesnice, Španija je uspela da bude izuzetak. Šta se zapravo desilo?

Najlošiji rezultat Rahojeve stranke u istoriji 

Možda najveće iznenađenje na ovim izborima bio je najmanji broj osvojenih glasova do sada (Rahojeve) Narodne stranke (PP), koja je sa 137 pala na 66 poslanika, u Baskiji čak na nula (Voks i stranka Građana (Sijudadanos) – takođe nula), a u Kataloniji na jedan.

To se pripisuje različitim uzrocima: ogromna korupcija stranke u prošlosti, loše rešavanje problema Katalonije, nedostatak dobrog lidera (sadašnji lider Pablo Kasado nije imao odobrenje mnogih glasača), glasovi najradikalnijih desničara iz stranke otišli su Voksu, a glasovi liberalnijih otišli su stranci Građana.

Ta stranka (Sijudadanos) premašila je očekivanja, ankete su predviđale maksimalno 42 mesta, a oni su osvojili 57.

Da nisu zasnivali celu svoju kampanju na kritikovanju socijalista, na tvrdnji da "će izbaciti Sančeza sa vlasti" i da "nikada neće stupiti u koaliciju sa njim", sada bi mogli zajedno da oforme vladu.

U ovom momentu postoji veliki pritisak od strane spoljnih (ekonomskih) činilaca da se ta koalicija ostvari, ali šta će onda biti sa doslednošću i principima? Videćemo.

Socijalisti tvrde da bi da vladaju sami 

Što se (ubedljivog) pobednika tiče, socijalisti su u celoj kampanji insistirali na mobilizaciji, ključno je bilo da niko ne ostane kod kuće i da što veći broj građanja izađe na izbore, kako desnica ili "desničarski trio" (Narodna stranka, Voks i stranka Građana) u koaliciji ne bi došao na vlast, kao što su to učinili u decembru 2018. u regionalnoj vladi u Andaluziji. 

Sada se postavlja pitanje sa kim će vladati.

Trenutno, njihova strategija u tom smislu jeste da tvrde da će vladati sami.

To se objašnjava delimično činjenicom da se 26. maja održavaju lokalni i evropski izbori, tako da do tada sigurno nećemo imati zvanične pregovore o budućoj vladi.

Među realnim opcijama, pored već pomenute i malo verovatne koalicije sa strankom Građana, govori se takođe o koaliciji sa Unidas podemos, levičarskom strankom koja je osvojila 42 poslanička mesta (imala je 71 na prethodnim izborima).

U tom slučaju, trebala bi im podrška još nekih stranaka, moguće katalonskih separatista (Katalonska republikanska levica – ERC), ili možda Baskijske nacionalne partije (PNV), kao i još nekih stranaka koje su osvojile od jednog do tri poslanička mesta.

U krajnjem slučaju, ukoliko ne dobiju apsolutnu većinu u prvom glasanju u parlamentu, na drugom glasanju bilo bi dovoljno da se neke od pomenutih stranak uzdrže i imali bismo vladu.

U svakom slučaju, znaćemo posle 26. maja. Nastaviće se...

Miljana Mićović, ekspert za političku komunikaciju u Madridu