Slučaj Asanž, zatvor posle sedam godina vernosti

Džulijan Asanž, inače državljanin Australije, primiće konzularnu pomoć, ali bez nekog "posebnog tretmana", rekao je premijer te zemlje Skot Morison.

Gardijan piše da je šefica diplomatije Australije Marisa Pejn potvrdila da se slaže sa tim da se ne može omogućiti ekstradicija zemlji u kojoj se optuženi može suočiti sa smrtnom kaznom.

"Australija je u potpunosti protiv smrtne kazne i to je njena nedvosmislena pozicija. Ekstradicija je stvar između SAD i Velike Britanije", napominje ministarka spoljnih poslova.

Posle 2.487 dana u Ambasadi Ekvadora u Londonu, 47-godišnji Asanž je uhapšen nakon što mu je ta latinoamerička zemlja oduzela azil. 

Nakon višečasovnog ispitivanja u sedištu britanske policije, Asanž je okrivljen zbog toga što je odbio da se preda i zbog toga mu preti 12 meseci iza rešetaka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Debata o Asanžu 

Hapšenje je pokrenulo debatu o Asanžovoj budućnosti i mogućoj ekstradiciji. Dok britanska vlada ističe da "niko nije iznad zakona", Laburistička partija i civilne organizacije osuđuju zahtev SAD za ekstradiciju.

Tako je lider laburista Džeremi Korbin pozvao vlasti da ne izruče Asanža Americi zbog otkrivanja dokaza o zločinima u Iraku i Avganistanu. 

U međuvremenu se oglasio i američki predsednik Donald Tramp, koji je rekao da "ne zna ništa o Vikiliksu" jer ga se, kaže, ta stvar ne tiče.

Tramp je, podseća Gardijan, tokom finala kampanje za izbore 2016. ukupno 164 puta spomenuo Vikiliks.

Njegova protivnica na tim izborima Hilari Klinton smatra da Asanž treba da odgovara "za ono što je uradio".

Interpolova poternica za Asanžom raspisana je 30. novembra 2010. godine, a 7. decembra Britanci su ga uhapsili na osnovu zahteva Švedske. U toj zemlji on je optužen zbog navodnih prestupa seksualne prirode.

Od 2012. nalazio se u Ambasadi Ekvadora u Londonu.