Godina burnih promena u Evropskoj uniji

Mnogi predsednici parlamenata Evropske unije okupili su se na dvodnevnom sastanku u Beču sazvanom sa ciljem definisanja odgovora na izazove koji stoje pred EU.

Predsednik Bundestaga Volfgang Šojble upozorio je da bi 2019. godina mogla predstavljati prelomnu godinu za EU, pa Unija mora upravo sada da pokaže da je u stanju da prevlada probleme.

Istakao je da najnovija istraživanja pokazuju da 72 odsto stanovnika EU pozitivno gleda na Uniju, a dve trećine misli da od Unije da imaju koristi.

"Tako dobrih rezultata nije bilo još od 2003. godin, ali sada se postavlja pitanje sposobnosti tela EU da rešavaju probleme", rekao je čelnik Bundestaga.

Upozorio je da institucije poput Evropskog parlamenta još nisu dovoljno dobro prihvaćene, a velika obećanja nisu dala rezultat.

Stoga su nacionalni parlamenti i dalje važan kanal komunikacije sa telima EU, a Unija opet može samo zajedničkim delovanjem da rešava pitanja poput klimatskih promena.

Predsednik Bundestaga smatra da su zajednička odbrana i bezbednost nužni za opstanak EU.

"Verujem da je nužna zajednička sigurnosna i odbrambena politika. Moramo preuzeti više odgovornosti za našu sigurnost i sigurnost susednih područja", rekao je Šojble i dodao da eskalacija krize u Libiji pokazuje koliki je problem izostanak takve politike.

Šojble je rekao i da je nužno proširiti područja saradnje i integraciju nacionalnih vojski, a ako se odluke pretvore u političku akciju uspeće u suprotstavljanju nacionalistima, populistima i demagozima, prenela je Hina.

Redefinisati Evropu

Žerar Larše, predsednik francuskog Senata, ocenio je da "moramo redefinisati Evropu i oceniti koliko je ona efikasna".

"Naši građani žele Evropsku uniju koja ih pre svega štiti", rekao je Larše dodajući da je stoga nužno reformisati Dablinski i Šengenski sporazum, kao i evropsku politiku azila.

Ankie Broekers-Knol, presednica Senata u parlamentu Holandije, saglasila se da će ova godina doneti burne promene i to ne samo zbog Bregzita.

"U složenom svetu nijedna država sama ne može da se izbori s pitanjima kakva su terorizam i klimatske promene", rekla je Broekers-Knol, ali je dodala da lično ne podržava ideju feredarlne Evrope, nego unije naroda i država.

Njen je stav da su građani unutar EU zabrinuti zbog gubitka nacionalnog identiteta, a političari imaju obvezu da na to odgovaraju pa su nacionalni parlamenti kao njihov glas idealna veza država-članica i same Unije.

Marek Kuhćinski, predsednik parlamenta Poljske, ocenio je da recepata za budućnost ima i u prošlosti posebno u svetlu suočavanja s pitanjem zajedničkog identiteta koji ne treba biti temeljen samo na ekonomskim i institucionalnim osnovama odvojeno od društvene svesti.

"Evropa ima svoje korene i oni govore o tome da mora postojati uzajamno poštovanje. Nužna su takva rešenja kojima ćemo ojačati zajednički evropski identitet", rekao je predsednik Sejma.