Mesec dana do Bregzita, panika u Britaniji

To je i jedino što se o novom dokumentu pouzdano zna. Tereza Mej se po sletanju u Egiptu odmah srela sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom. Samit u Šarm el Šeiku iskoristiće da razgovara sa što više evropskih lidera.

Tema je i dalje kako da i vuk bude sit i ovce ostanu na broju tj. kako da granica između Severne Irske i Republike Irske ostane otvorena, a da severna britanska pokrajina ne ostane u evropskoj carinskoj uniji što je crvena linija preko koje poslanici ne žele da pređu.

Njen irski kolega Lio Varadkar je u Egiptu upozorio da njegova zemlja "ne igra poker" i da nema nameru da prva trepne i promeni stav o nizu mera, predviđenih postojećim sporazumom, u cilju očuvanja otvorenosti granice koja deli Irsko ostrvo.

Zašto je Irska tako tvrda? Zato što je otvorena granica jedna od klauzula mirovnog sporazuma kojim je na Veliki petak 1998. godine okončan višedecenijski rat niskog intenziteta između protestantskih unionista i rimokatoličkih republikanaca u Severnoj Irskoj. London i Dablin ostaju garanti tog sporazuma. Svako uvođenje graničnog prelaza moglo bi da se shvati kao kraj tog istorijskog dogovora.

Šef irske diplomatije Sajmon Kovenej ističe da njegova zemlja nije spremna na kompromis oko "nečeg tako fundamentalnog kao što je mirovni proces". Međutim, ministar nagoveštava da bi Dablin mogao da bude mnogo fleksibilniji pošto sporazum bude postignut.

Za sada irska skupština razmatra usvajanje niza vanrednih mera za slučaj da Velika Britanija Evropsku uniju napusti bez ikakvog dogovora. Dakle, nijedna od ovih izjava nas ne približava odgovoru na pitanje ima li napretka u sve jalovijim pregovorima i kako treba da izgleda za sada misteriozni sporazum o irskoj granici.

Lider opozicionih laburista Džeremi Korbin je, putem Tvitera, optužio premijerku Mej da "beskrupulozno čeka poslednji trenutak" ne bi li poslanike suočila sa najnovijim "lošim sporazumom kao jedinoj alternativi katastrofalnom izlasku bez sporazuma".

Osipanje poslaničkih redova

Međutim, nije Džeremi Korbin jedini koji optužuje. Optužbe pristižu i na njegovu adresu. Ove nedelje takvih optužbi je bilo čak 50, a devet poslanika napustilo je Laburističku stranku.

Njih osam formiralo je Nezavisnu grupu u parlamentu. Razlog – antisemitizam u najvećoj opozicionoj britanskoj stranci. Lusijana Berger, jedna od odbeglih poslanica, upozorava da se Laburistička stranka "promenila" i da je "silom istisnuta iz stranke delovanjem šačice rasističkih siledžija". Poslanik Ian Ostin opisuje stranku, koju je napustio, kao "uskogrudu sektu u kojoj vlada kultura ekstremizma i netolerancije".

Suština sukoba je u definiciji antisemitizma, koju je nedavno usvojila Laburistička stranka. Naime, suprotno međunarodno usvojenoj definiciji, ova stranka ne izjednačava kritikovanje Izraela sa antisemitizmom. Situaciju dodatno potpiruju Korbinovi nastupi iz vremena kada je bio samo običan poslanik. Naime, 2010. bio je domaćin skupa na kojem je jedan preživeli Holokausta poredio Izrael sa nacistima. Četiri godine kasnije je u Tunisu prisustvovao ceremoniji polaganja venca u znak sećanja na počinioce terorističkog napada na izraelske sportiste u Minhenu 1972. godine.

Tom Votson, drugi čovek Laburista, sada priznaje da je situacija u stranci "toliko teška" da je vreme da Korbin "lično interveniše i preuzme odgovornost". Sa druge strane, laburističkog sukoba je šefica diplomatije vlade u senci Emili Tornberi, koja je na jednom skupu na severnu Engleske rekla da "bi pre umrla nego prišla nekoj drugoj stranci", a odbegle poslanike optužila da su "izdali" svoja poslanička mesta i da će biti "pregaženi" na sledećim izborima. Votson je cinično primetio da je "umiranje precenjena vrlina".

No, u ovom trenutku ne čini se da iko na vrhu laburističke piramide zaista preuzima konkretne mere kako bi se osipanje stranke zaustavilo. No, ne osipa se samo Laburistička stranka. Ženski poslanički trio ove nedelje istupio je iz redova konzervativaca i priključio se novoosnovanoj Nezavisnoj grupi.

Poslanice Ana Subri, Sara Volaston i Hajdi Alen ističu da je Tereza Mej "u kandžama" ekstremno konzervativne Demokratske unionističke partije Severne Irske čiji glasovi omogućavaju opstanak manjinske torijevske vlade. One ocenjuju da je strankom zavladao "vod nezgrapnih protivnika EU". To je eufemizam za izrazito evroskeptičnu Evropsku istraživačku grupu, predvođenu kontroverznim poslanikom Džejkobom Risom Mogom. "Bitka je završena. Druga strana je pobedila", poručuju razočarane poslanice.

Balkanizacija stranaka

Dramatično napuštanje što laburističkih što torijevskih poslaničkih klupa samo je vrh ledenog brega dubokih ideoloških podela u redovima obe vodeće stranke u Velikoj Britaniji. Osim oko antisemitizma, laburisti se trvu i oko ideološke vizije svoje platforme. Najlevlja i najradiklanija grupa Momentum (Zamajac), beskompromisno odana Džeremiju Korbinu, sukobljava se već skoro dve godine sa levim centrom stranke na opštinskom i gradskom nivou vlasti.

Dve frakcije bukvalno nemaju ničeg zajedničkog, a na lokalnom nivou deluju kao različite političke grupe. Ne treba zaboraviti ni neolaburističko krilo stranke predvođeno bivšim premijerom Tonijem Blerom, oštrim protivnikom Bregzita. Evrofilija i evrofobija doveli su do raskola i među torijevcima. Do nedavno su evrofili predstavljali tihu većinu.

No, čini se da nekada preglasna manjila dobija na težini. To je pokazalo i nedavno glasanje o nepoverenju Terezi Mej na kome je frakcija tvrdih Bregzitera dobila mnogo veću podršku nego što se očekivalo. Time je otvoreno i pitanje koliko je jedinstvena "tiha većina".

Balkanizacija dve vodeće britanske stranke jedna je od posledica predugog i neizvesnog pregovaranja o izlasku iz Evropske unije. Da su pregovori od početka bili transparentni, da su poslanici aktivno učestvovali u procesu, pitanje je da li bi do ovolikog cepanja došlo.

Ovako, u vremenu neizvesnosti, glasina u Vestminsteru i iznenadnih ostakvi ministara za Bregzit, koji pregovaraju jedno, da bi preko noći na papiru videli nešto drugo, konfuzija se preliva do zadnjih poslaničkih klupa. Bregzit je istorijski preloman trenutak za Britaniju, ali poslanici ne žele da preuzmu odgovornost za politiku oko koje nisu konsultovani.

Kakav će Bregzit biti nije izvesno, no jasno je da je društvo puklo po ideološkim šavovima i da, barem za sada, nema melema političke izvesnosti, koja bi zjapeću političku ranu uspela da zaceli.