Finska pala na ispitu iz nezaposlenosti

Finska traži nove modele socijalne zaštite. Tako je u januaru 2017. postala prva evropska zemlja koja želi da uvede garantovani osnovni prihod. Nasumično su odabrali 2.000 nezaposlenih, svi su primali 560 evra mesečno, bez obzira da li su našli posao ili sedeli kod kuće.

Sini Martinen, učesnik eksperimenta rekla je da je taj eksperiment davao slobodu. "Znate da imate siguran prihod tokom dve godine i naravno da pokušavate nešto da uradite s tim novcem", kaže Martinen.

Stručnjaci u finskoj Instituciji za socijalno osiguranje kažu da dosadašnji podaci pokazuju da je uticaj na smanjenje nezaposlenosti minimalan. Ispitanici priznaju da su uz garantovanu zaradu bili srećniji i zdraviji.

"Kada uporedimo rezultate sa kontrolnom grupom od 5.000 ljudi koji su primali socijalnu pomoć, kod primalaca garantovane plate primećeno je smanjenje simptoma stresa i jačanje samopouzdanja kad je reč o budućnosti", kaže Signe Jahiajnen, itraživač u "Keli".

Za nastavak projekta trebalo je između 40 i 70 miliona evra, ali je vlada odbila dalje finansiranje.

Pirko Matila, ministarka za socijalna pitanja i zdravstvo kaže da i istraživači priznaju da bi taj eksperiment bio veoma skup kada bi se primenio u celom finskom društvu.

"Urađen je samo radi prikupljanja informacija", rekla je ministarka. 

Kada je pre dve godine počeo, nezaposlenost je bila najviša među nordijskim zemljama - 9,2 odsto. Vlada je 2018. zaoštrila politiku i uvela kazne za nezaposlene koji ne žele da prihvate posao dok primaju doprinose. U decembru je nezaposlenost pala na 6,6 odsto, što je najmanje u poslednjih 10 godina.