SAD obustavljaju nuklearni sporazum sa Rusijom, kakve su posledice

Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg i kratkog dometa predstavljao je kamen temeljac međunarodne bezbednosti kada su ga 1987. potpisali predsednici Regan i Gorbačov. Njime se zabranjuje razvoj kopnenog nuklearnog oružja dometa između 500 i 5.000 kilometara.

Vašington optužuje Moskvu da je razvojem novih projektila prekršila dogovoreno. Daje joj šest meseci da se vrati poštovanju sporazuma ili će biti raskinut.

"Nadam se da ćemo uspeti da okupimo sve u velikoj i lepoj sobi i da zaključimo novi sporazum koji će biti mnogo bolji. Ja bih, nesumnjivo, voleo to da vidim", kaže Donald Tramp, predsednik SAD.

Kremlj je demantovao neutemeljene američke optužbe. To je kažu deo američke koncepcije raskidanja ogromnog broja međunarodnih sporazuma.

"Šta će se sledeće desiti je krupno pitanje. Bojim se da bi i novi sporazum START mogao da ima istu sudbinu", rekao je Sergej Rjabkov, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

Nato podržava američku odluku, smatra da je to odgovor na rizike za evroatlantsku bezbednost od ruskih krstarećih raketa. Iz Brisela poruka - svet će postati manje bezbedno mesto.

"Ne želimo da Evropa ponovo postane bojno polje, mesto gde se druge velike sile sukobljavaju. To je istorija, a sporazum o raketama srednjeg dometa pomogao je da se takva situacija prevaziđe", kaže Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije.

Iako 2. februara počinje američko povlačenje iz sporazuma, evropski lideri smatraju da vrata za dijalog s Rusijom moraju da ostanu otvorena. I glavni akteri, uprkos zaoštrenoj retorici spremni su da nastave pregovore.