Ovde su robijali Majakovski, Solženjicin: Ozloglašena Butirka zatvara vrata

Butirka, impozantna građevina od crvene cigle u centru Moskve, sada služi kao pritvorni centar i u njemu je smešteno oko 2.000 zatvorenika.

Ruski advokat koji se borio protiv korupcije i zviždač Sergej Magnicki, proveo je skoro godinu u Butirki pre nego što je prebačen u drugi zatvor u Moskvi, gde je umro u novembru 2009.

Valerij Maksimenko, zamenik šefa Federalne službe za izvršenje kazni (FSIN), rekao je za list Moskovski komsomoljec da će Butirka i još jedan zatvor u Moskvi biti zatvoreni uskoro te da će zatvorenici biti prebačeni u novi objekat na periferiji grada, koji počinje da se gradi u januaru. Zgrade će biti predate gradskim vlastima, rekao je Maksimenko.

Maksimenko je istakao da bi moskovske vlasti mogle za godinu-dve da izgrade novi zatvor sa ćelijama površine sedam metara kvadratnih po zatvoreniku, što je blizu evropskih standarda.

Gardijan piše da su neki sumnjičavi s obzirom na to da se ranije često pričalo o zatvaranju, a da na kraju nije bilo ništa od toga.

Zatvor datira iz 1771.

Ako se Butirka zatvori, to će biti kraj jednog od najozloglašenijih zatvora u svetu. Najveći i najstariji zatvor u Moskvi, prvi put je izgrađen tokom vladavine Katarine Velike 1771. i od tada je renoviran nekoliko puta. U njemu je kratko robijao vođa seljačke bune Jemeljan Pugačov, pre nego što je ubijen.

Veći deo postojeće građevine datira iz 19. veka i u carsko doba su u njemu bili zatočeni revolucionari koji će kasnije povesti Oktobarsku revoluciju. Mladi revolucionar Vladimir Majakovski je tamo zatočen 1909, gde je prvi put počeo da piše stihove.

Pre dolaska boljševika na vlast 1917, jedan od zatvorenika je bio Feliks Dzeržinski, prvi direktor tajne sovjetske policije Čeka, koja je prethodila Staljinovoj NKVD i ruskoj FSB.

Nakon 1917, novi komunistički režim je prilagodio zatvor svojim potrebama i napunio ga robijašima tokom Staljinovih čistki 1930-ih.

"Nebrojeno krikova i jauka mučenih ljudi se istovremeno probijalo kroz otvorene prozore naše ćelije", prisetila se spisateljica Jevgenija Ginzburg, koja je u Butirki bila 1937, na vrhuncu čistki.

"Kroz vrisak mučenih, mogli smo čuti viku i psovke mučitelja. Dodatak toj kakofoniji bila je buka od bacanja stolica, lupanja pesnica o sto i još neki neidentifikovani zvuk od kojeg se ledila krv", navela je Ginzburg.

Među ostalim poznatim piscima koji su robijali u Butirki 1930-ih i 1940-ih bili su i Varlam Šalamov i Osip Mandeljštam. Sovjetske snage su 1942. tokom napada nacista na Sovjetski Savez zarobile Hitlerovog nećaka Hajnriha, koji je umro u Butirki.

Jedan od "stanara" Butirke bio je i Sergej Koroljov, sovjetski raketni stručnjak i šef sovjetskog svemirskog programa u doba svemirske trke sa SAD na kraju 1950-ih i na početku 1960-ih.

Loši uslovi, slaba nega 

Nakon raspada SSSR, zatvor je nastavio da funkcioniše kao pritvorski centar. Kada je medijski tajkun Vladimir Gusinski uhapšen i kratko tamo bio zatvoren 2000, bio je šokiran uslovima i dao je svoj novac za popravku krova i kupovinu nove posteljinu za zatvorenike.

Oni su se često žalili na loše uslove, nedostatak svetla, rekreacije i slabu ili nikakvu medicinsku negu.

Magnicki, advokat koji je razotkrio veliku poresku prevaru ruskih zvaničnika, dobio je upalu pankreasa i kamen u žuči dok je bio u Butirki. Medicinski tretman mu je stalno uskraćivan. Navodno je premeštan u nekoliko ćelija, sa sve gorim uslovima, jer je odbijao da promeni iskaz pod pritiskom.

Butirka je postao sinonim za jezive uslove ruskog zatvorskog sistema, ali je poslužio i kao muzička inspiracija. Naime, tako je nazvan popularni ruski bend koji u repertoaru ima i balade o zatvorskom životu, poput "Robijaću zbog tuđih grehova" i "Divna jesen u logorima".