Američke sankcije Iranu, više od psihološkog rata?

Iako suočen sa sve jačim pritiskom Sjedinjenih Država, predsednik Irana poručuje da se ne plaši Amerike, niti ekonomskih problema. Sankcije vidi kao psihološki rat protiv svoje zemlje. Nacionalna valuta je u odnosu na dolar izgubila polovinu vrednosti, a inflacija premašila deset odsto.

"Zašto ljudi gube veru u budućnost Islamske Republike i sumnjaju u njenu moć? Moramo to da prevaziđemo. Nećemo dozvoliti grupici antiiranaca, koji su se okupili u Beloj kući, da kuju zaveru protiv nas. Amerika neće biti srećna zbog ovog zasedanja iranskog parlamenta", kaže Hasan Rohani, predsednik Irana.

Nakon što se povukao iz nuklearnog sporazuma s Iranom, Vašington je početkom avgusta uveo prvi krug sankcija Teheranu, ciljajući banke i finansije. Novi krug 5. novembra biće usmeren na naftni i gasni sektor – što je i glavni izvor prihoda Islamske Republike.

Teheran je zato tužio Ameriku Međunarodnom sudu pravde. Međutim, američki pravni zastupnici tvrde da je odluka o ponovnom uvođenju sankcija legalna i opravdana.

"Bez obzira na to da li se slažete s odlukom Sjedinjenih Država o nuklearnom sporazumu ili ne, ne bi trebalo da potcenjujete pretnju koju Iran predstavlja. Amerika će i dalje vršiti snažan pritisak na Teheran, zakonskim sredstvima i s dobrim razlogom, kako bi promenio svoje ponašanje", kaže Dženifer Njustid, pravni savetnik Stejt departmenta.

Sankcije su delom uvedene i zbog iranskog učešća u sukobima u Iraku, Jemenu i Siriji, no Iran ne posustaje. Najavljuje da će njegova vojska ostati u Siriji, a sa Damaskom je potpisan i sporazum o vojnoj saradnji dve zemlje.