Tajm: Posle samita ne treba očekivati bolje odnose Rusije i SAD

Tramp i Putin će susret 16. jula ocenjivati kao uspeh, ali ne treba očekivati da će se odnosi Vašingtona i Moskve poboljšati, piše Tajm.

Predsednik SAD će, nakon samita NATO-a u Briselu, gde će se verovatno prepirati sa američkim saveznicima, otputovati u Helsinki gde će se sastati svojim ruskim kolegom.

Prvi zvanični samit dva lidera će danima diktirati novinske naslove i komentare, piše Tajm i navodi da je to potpuno razumljivo, kad se uzme u obzir da je, od svega što je neobično u vezi sa Trampom, najneobičniji njegov lični odnos sa Putinom.

S druge strane, Tramp smatra da davanje bilo kakve uverljivosti pričama o ruskom mešanju u američke izbore podriva njegovu legitimnost kao šefa države i njegov izborni trijumf nad Hilari Klinton.

Pored toga, dodaje Tajm, Tramp uvek nastoji da radi upravo suprotno od onoga što je radio Barak Obama, pa je tako hladan odnos svog prethodnika sa Putinom i dobar odnos sa Angelom Merkel – "okrenuo naglavačke".

Ništa od toga, međutim, ne objašnjava u potpunosti Trampovu upornu želju da se angažuje sa Putinom.

Neko bi mogao reći da ima logike u tome da Tramp, kao najviše antisistemski orijentisani predsednik koga su Amerikanci ikada izabrali, to radi u inat demokratama i republikancima u Kongresu.

Ali nema baš mnogo logike da to čini i u inat osoblju Bele kuće i svojim savetnicima.

Oko čega su saglasni Putin i Tramp

Samit u Helsinkiju, uprkos svoj galami koja ga prati, trebalo bi da se odvija dobro.

I Putin i Tramp su saglasni kada se radi o određenom broju geopolitičkih pitanja.

Tajm navodi da se oni slažu da bi SAD trebalo da se značajno manje angažuju u Siriji, obojica otvoreno dovode u pitanje korisnost NATO-a i obojica žele mir na Bliskom istoku.

Oni se, izgleda, slažu i da Rusija treba da se vrati u G-7, sa čime se ostale članice neće složiti, ali to je nevažno: činjenica da će mediji zbog toga biti ljuti samo će biti dodatan podsticaj za Trampa, a Putin će biti više nego srećan da bude deo toga.

"Trampova domaća ograničenja"

Sjaj samita, međutim, neće dugo trajati, ocenjuje Tajm.

Za razliku od Putina, Trampova vlast ima domaća ograničenja (mediji, njegovi republikanci, kao i sopstvena birokratija).

Nedavno je odbor Senata podržao procenu američkih obaveštajnih službi da se Rusija mešala u izbore 2016. godine.

Što se Trampa lično tiče, taj odbor je slobodno mogao da objavi i da Rusi stoje iza otmice Lindbergove bebe (1932. godine).

Međutim, čitava istraga o ruskom mešanju u izbore otežava Trampu da se suprotstavi američkoj "političkoj gravitaciji" kada se radi o bilo čemu što je u vezi sa Rusijom.

Da nema tih specifičnosti oko Trampa, približavanje SAD i Rusije imalo bi puno geopolitičkog smisla.

Za Rusiju, Kina je mnogo veći strateški problem nego što su to SAD, piše Tajm i primećuje da su prijateljstva između država građena i na manjim zajedničkim osnovama.

Nažalost, međutim, i uprkos Trampovim dobrim namerama, najmanje je izgleda da bi on mogao da izgradi jedno takvo prijateljstvo, konstatuje se u tekstu.