Čardaš u Bavarskoj, sarabanda u Berlinu

Mađarski premijer radi na punoj satnici od početka ove godine. Verovatno je i pre, ali tek ovih sedam dana 2018. je Orban postao konstantna udarna vest u medijima nemačkog govornog područja.

Najpre se u sredu u Budimpešti sastao sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim i tom prilikom pohvalio novu vladu u Beču kako se "demokratija konačno vratila u Austriju".

Usput, ni Orban ni Moravjecki se pred novinarima nisu osvrnuli na činjenicu da Evropska komisija (Junker) traži od Saveta EU (predsedavajući Bugarska) suspenziju poljskog članstva u EU. Niti se novinarima na pres-konferenciji činilo zanimljivim da pitaju kako će se prilikom glasanja (potrebna saglasnost 22 zemlje) držati Budimpešta, niti su se dva premijera u vlastitoj inicijativi o tome izjašnjavala, barem ne javno.

Nakon toga, Orban je otputovao u Bavarsku, gde je uživao status počasnog gosta na zatvorenom sastanku partijske vrhuške CSU-a. Po jedinstvenoj reakciji medija, bila je to regionalna poruka moći upućena kancelarki Merkel uoči današnjeg početka koalicionih pregovora.

Idi u manastir, zašto da rađaš grešnike...

Šef CSU-a Zehofer ugošćuje Orbana na zimskim klauzurama (zatvorenim sastancima) od 2014. do danas, tradicija koja verovatno ne bi bila uspostavljena u tako konstantnom nizu da nije bilo migrantske krize u kasnu jesen 2015. Odonda je Orban postao glavno ime konzervativnog pokreta otpora koji se razvijao ispod dijametralno suprotnog stava većine evropskih država i najuticajnijih medija.

Svugde u Evropi Orban nosi stigmu iz 2015. godine, neku vrstu Kainovog znaka – nije ubio nijednog evropskog Avelja, ali svaki dan iz početka ubija predstavu EU o samoj sebi da se iz visoke moralne kule može voditi čista interesna politika u prljavoj realnosti.

Zato svi izveštaji nemačkih medija sa sastanka u manastiru Zeon, istorijskoj građevini u blizini Kimskog jezera, počinju opisima prirode – kako zamrznuta i gola spava ispod olovnog januarskog neba. Savršena bina za dobro zagrejani dvorac iz kog se Berlinu poručuje da Minhen vodi samostalnu diplomatsku politiku.

Činjenicu da se klauzure CSU-a uglavnom održavaju po manastirima, kao na primer sada u Zeonu, ili prethodno u mnogo poznatijem Bancu (Bamberg), ne treba videti u religioznim dimenzijama. Sve su to objekti sekularizovani u velikom prosvetiteljskom talasu početkom 19. veka – od svega su ostali navika, ime graditelja i svodovi bavarsko-češkog baroka napeti kao jedra na vetru.

U takve manastire po imenu Bavarci svake zime pozivaju mađarskog premijera Orbana da im svaki put kaže isto: "Posmatrajte me kao komandanta odreda za zaštitu granice."

Bavarija do Zabatke?

Koliko je stranci CSU stalo do demonstrativnih izliva prijateljstva sa Viktorom Orbanom, toliko se glavni minhenski list Zidojče cajtung u izveštajima i komentarima distancira od opšte slike bavarsko-mađarskog razumevanja, posebno kad se ono aktuelno izražava kroz podudaranje antiimigracione politike.

Još se nikada nemački mediji nisu tako intenzivno bavili interpretacijom Orbanovih izjava kao ovog puta.

Orban: "Izbeglička kriza spada u demokratsku problematiku." Zidojče cajtung: "Orban nije propustio priliku da kritikuje izbegličku politiku kancelarke Angele Merkel."

Orban: "Evropski narodi imaju jasnu volju da žive u sigurnosti zaštićenih granica." Zidojče cajtung: "Orban je povukao grubu kauzalnu vezu između migracija i terorizma. Kada je još nepotvrđeni premijer Bavarske Markus Zeder to napravio na slučaju pariskih atentata pre dve godine, Zehofer ga je dobro oprao u javnosti. Sada je, naprotiv, stajao pored Orbana i nije protestovao ni slovca."

Zidojče cajtung: "Teror raste zato što izbeglice dolaze preko otvorenih granica? Zašto Zehofer nije upozorio mađarskog gosta da se ne razbacuje kauzalitetima?" Zehofer, na pres-konferenciji: "Zato što ja ovde nisam u funkciji višeg inspektora mađarskih škola."

Orban: "Ja sam čuvar zajedničke granice. Nemojte zanemariti činjenicu da se bavarska granična linija na jugu poklapa sa srpsko-mađarskom granicom!" Zidojče cajtung: "Sa takvom izmišljenom geografijom Orban predstavlja svoju političku ulogu onako kako je on vidi – Mađarska je bastion za zaštitu Bavarske."

Orban, skromni graničar?

Nema uticajnih medija na nemačkom govornom području, nema glasova na legitimnoj kulturnoj sceni, koji propuštaju da Orbanove javne nastupe proprate kao pozorišnu predstavu sa farsičnim momentima.

Činjenica da se nacionalne evropske politike sve više približavaju Orbanovim stavovima iz 2015. godine, čak i kad deklarativno i dalje pevaju po notama apstraktnog humanističkog manifesta, medijski se previđa.

Jednako se tako medijski ignoriše i pravna logika situacije da je, pre nego što su se državne granice otvorile za slobodnu i neograničenu migraciju iz Afrike i Azije, prvo trebalo ukinuti države. Preduslov masovne migracije je suspenzija državnog prava – upravo ono što je Angela Merkel napravila u ranu jesen 2015. i postala humanistička ikona, a Orban nije hteo i postao fašista iz mađarskog sokaka.

Ono što se u EU široko zove "humanističkim vrednostima", Orban naziva "hrišćanskim vrednostima" i time provocira nervoznu reakciju velikih nemačkih i austrijskih medijskih kuća. Pri tome nije neobično da su evropski mediji sekularni, bilo bi loše da nisu, već da se čak i religiozno prazna formula "hrišćanskih vrednosti" doživljava kao provokacija.

Čak i kad neki političar na vlasti, kao recimo kancelar Kurc u Austriji, svoj migracioni program razapne unutar Orbanovih ideoloških parametara, izbegava se prevelika blizina sa mađarskim premijerom. Orbana se nekako svi stide, i to dvostruko – prvi put zato što su mislili da nije u pravu, drugi put kad su shvatili da je verovatno bio u pravu. Oni kao Kurc ga se stide zato što su odmah mislili da je Orban u pravu, ali da pristojni ljudi tog trenutka nisu smeli stajati uz takve procene.

Švajcarski Noje cirher cajtung doživljava bavarsko paradiranje s Orbanom u Zeonu u terminologiji quid pro quo, dam da mi daš. Jasno je šta hoće CSU, nada se da će pokupiti glasove kod brojnih kritičara nemačke kancelarke i istovremeno poslati opomenu velikoj sestri CDU da slučajno ne bi popustila socijaldemokratskim zahtevima za što širu interpretaciju spajanja porodica, klanova i sela.

Ali, pita se ciriški list, šta hoće "dragi Viktor", kako ga zove Zehofer?

CSU je istina bio u zategnutim odnosima s kancelarkom, ali uoči izbora u septembru je Zehofer proglasio primirje, čak nazvao Angelu Merkel "političkim blagoslovom" za Nemačku.

Noje cirher cajtung: "Ako nije mislio ironično, zašto je onda pozvao Orbana? Zar Mađaru ne bi bilo bolje na kongresu AfD-a, pitaju merkelisti u Uniji jedan drugog kad oko njih nema sumnjivih novinara. Tajna je u tome da je Orban taj kome je potrebna zaštita, on se bori da povrati svoje mesto u porodici evropskih hrišćanskih demokrata. Dokle god se vrhuška CSU-a javno druži s Orbanom, Evropskoj narodnoj partiji (EVP) će biti teško da ga bojkotuje. Jedna zajednička fotografija bez reči je dovoljna da u Evropu pošalje poruku 'Orbanu ne pakovati', a u Berlin 'Mi mislimo ozbiljno'."

Kvalifikacije za veliko finale

Da bavarskoj Uniji nije neophodno bio potreban Orban ako je htela apsolutnu medijsku pažnju, pokazuje izjava njenog člana Manfreda Vebera, inače šefa frakcije Evropske narodne partije, već dve decenije najbrojnije grupe u Evropskom parlamentu.

"U 2018. godini će glavna evropska tema biti finalno rešenje izbegličkog pitanja", rekao je Veber prema citatu koji prenosi Bavarska radio-televizija. Problem je što "finalno rešenje" za migraciju (finale Lösung) po smislu podseća na "konačno rešenje" (Endlösung) za Jevreje. Neke verbalne formule su zauvek izgubile neutralnost, ne samo u nemačkom jeziku u kom su rođene. "Konačno rešenje" bi verovatno vodilo na svetskoj listi amoralnih pojmova. Verovatno, jer lista nije konačna.

A kako bi trebalo da izgleda "finalno rešenje", kao prvu adresu "treba konsultovati Viktora Orbana i zemlje Višegradske grupe", izjavio je Veber u jednom dahu na rubu sastanka u sekularizovanom Zeonu.

Drugi domaći koji se odlučio na provokacije s istorijskom težinom bio je Aleksander Dobrint, šef frakcije CSU-a u Bundestagu, na čiju će dobru volju morati da računa manjinska vlada Angele Merkel, ako koalicioni pregovori sa socijaldemokratama ove sedmice propadnu.

U stilu Edmunda Burka, Dobrint je pozvao Nemce u "konzervativnu revoluciju" protiv "šezdesetosmaškog stanja duha".

Dobrint u komentaru za Velt: "Poteban nam je pokret novog konzervatnog građanstva koji će voditi zemlju, osnažiti nemačku zajednicu vrednosti i odbraniti našu slobodu. Sve više ljudi u ovoj zemlji ima osećaj da su silom isključeni iz javnog diskursa; da se pojmovi kao jednakost, sloboda izražavanja i tolerancija ne odnose na njih. Dolazi vreme novog građanstva, na revoluciju levih elita sledi konzervativna revolucija centra!"

CSU čini sve što može kako bi pokazao da danas u Berlinu počinju koalicioni pregovori jedne konzervativne i dve leve stranke, a ne dve konzervativne sa strankom levog centra.