Pola veka od smrti El komandantea

Pre pedeset godina, 9. oktobar 1967. godine, beživotno telo najčuvenijeg revolucionara 20. veka leži na stolu. Go je do pojasa, u bolnici varoši Valjagrande u Boliviji. Svi mogu da priđu, uvere se da je to zaista on i da je zaista mrtav.

Kažu da posle smrti nisu mogli da mu zatvore oči, zbog čega ga je lokalno stanovništvo poredilo sa Isusom. U mestašcu La Igera, gde je ubijen, i danas se mole svetom Ernestu.

Ernesto Gevara de la Serna bio je Argentinac koga je život nepovratno vezao za kubansku revoluciju. U svojoj zemlji studirao je medicinu, a kako je rođen u dobrostojećoj porodici, njegov životni put mogao je da bude mnogo manje turbulentan.

Još tokom studija kreće sa prijateljem na prvo putovanje po Latinskoj Americi. Voze se motorom koji su zvali La poderosa, što znači moćna, a koji je snagu izgubio negde na pola puta. Svuda su sretali bedu i obespravljenost.

Kada je kasnije završio medicinu, otišao je na novo putovanje, ovaj put tamo gde se događala prava revolucija – u Gvatemalu, u kojoj je demokratski izabrani predsednik Guzman pokušavao da zemlju vrati iz ruku severnoameričke kompanije "Junajted frut". Pobedila je kompanija.

Ernesto koji je tamo i dobio nadimak Če, što je tipična argentinska uzrečica, beži sa drugovima u Meksiko. Tamo upoznaje Fidela Kastra i sa njim odlazi da diže revoluciju na Kubi na kojoj vlada diktator Fulgensio Batista.

Borba za Kubu – gerilska borba 

Borba za Kubu bila je gerilska borba, u kojoj je Ernesto Gevara u početku bio lekar, ali ubrzo postaje El komandante, drugi u hijerarhiji gerile.

Konačnu pobedu revolucionari su postigli 1959. godine kada je Batista pobegao u Dominikansku republiku. Prvog januara, Kastro i Če Gevara pobedonosno su ušli u Havanu.

Če Gevara, Argentinac, postaje državljanin Kube i učestvuje u građenju nove države. On je jedno od najistaknutijih lica revolucije. Ubrzo postaje ministar industrije i direktor narodne banke, ali i neka vrsta ambasadora Kube koji putuje po svetu.

Godine 1959. stiže i u Jugoslaviju. Najpoznatiji snimci su oni sa Briona, u razgovoru sa Josipom Brozom, ali Če je u Jugoslaviji posetio i PKB i fabriku "Crvena zastava" i muzej Gavrila Principa. Zanimalo ga je kako je u Jugoslaviji organizovan omladinski pokret, savez studenata i detaljno se raspitivao o radnim akcijama.

Iz perioda uspostavljanja države, potiču i kontroverze o Če Gevari. Posebno kubanska imigracija koja je živela u Americi, govorila je o njemu kao o mašini za ubijanje, čoveku koji je bio nemilosrdan u borbama i koji je posle uspostavljanja revolucionarne vlasti na Kubi bio vojni komandant Havane, samim tim i utvrđenja u kojima su bile zatvorene pristalice svrgnutog diktatora Batiste. Osuđeno je oko tri stotine ljudi. Egzekucije nije lično sprovodio, ali ih je odobravao.

Na Kubi je burno. Kastro ne prihvata američka uslovljavanja i zemlja koja živi od izvoza šećerne trske Sjedinjenim Državama ostaje bez tog prihoda, uvode im embargo.

Prinuđeni su da se okrenu Sovjetskom savezu i Kini. Amerika ne posustaje, obučava kubansku imigraciju da svrgne revolucionare. Dolazi do sukoba u Zalivu svinja 1961. godine u kome komunisti odnose pobedu.

Već 1962. godine Sovjeti razmeštaju svoje projektile na Kubi. Svet je na ivici nuklearnog rata. Srećom, Rusi i Amerikanci postižu dogovor. Kubance, naravno, niko nije konsultovao. Če Gevara postaje kritičan i prema Sovjetima i prema Amerikancima. O tome govori i 1964. godine u Ujedinjenim nacijama.

Kao ministar industrije, nije bio uspešan sa svojim planom brze industrijalizacije, jer bilo je različitih mišljenja i među Kubancima. Neki su smatrali da zemlja treba da se orijentiše na poljoprivredu.

Nezadovoljan odnosom prema Sovjetskom Savezu, bez Kastrovog praktičnog duha i neslaganjem kad je reč o vođenju zemlje, Če je sve udaljeniji od Kube, 1965. godine nestaje na dve godine. Kastro iste godine naciji čita njegovo oproštajno pismo.

Zapravo, Če je hteo da kubansku revoluciju izveze u svet. Otišao je u Kongo, da se bori protiv ubica Patrisa Lumumbe, iako ga je ranije predsednik Egipta Naser upozorio da ne izigrava belog Tarzana u crnoj Africi. I zaista, pokušaj propada. Če potom smatra da je pogodno tle ipak njegova Latinska Amerika. Prerušen, sa lažnim pasošem, kao biznismen, ulazi u Boliviju.

Kada se pročulo da je u Boliviji, CIA formira specijalan tim koji će sa bolivijskom vojskom krenuti u lov na njega.

Imao je svega 17 gerilaca kada je uhapšen. Podrška je izostala i od siromašnih Indijanaca koji su kasnije vojsku doveli do njega, ali i zbog KP Bolivije koja nije htela da se uključi u njegovu gerilsku borbu.

Če Gevara je zarobljen 8. oktobra 1967. godine u selu La Igera, gde je i likvidiran 9. oktobra.

Telo je prebačeno da ga svi vide u obližnju varoš Valjagrande. Za vojsku to je bio način da dokaže da je zaista u njenim rukama, za druge, to je bilo ponižavajuće. U njihovim očima, Če je bio mučenik. Tako nastaje legenda.

Rađanje legende

Komercijalizacija njegovog lika počela je gotovo odmah posle smrti, a to je činio ironično, najpre kapitalizam protiv koga se borio. Majice, šolje, kape sa likom El komandantea postaju nešto što se mora imati.

Smrt Če Gevare unovčili su mnogi sa kojima je bio u kontaktu. Porodica, prijatelji i oni koji su učestvovali u akciji u Boliviji, a od toga što je Če tužno skončao u školi u La Igeri, to bolivijsko selo i dan danas živi.

Meštanima nije bilo pravo kada se 1997. godine pojavila informacija koju je dao jedan od oficira prisutnih tokom Čeovog zarobljavanja, da su mu kosti pokopane blizu aerodroma u mestu Valjagrande.

Pronađena je masovna grobnica i ustanovljeno je da među njima jeste Če Gevara. Zatim je uz sve počasti sahranjen u mestu Santa Klara na Kubi. Na spomeniku je ispisano borbeno geslo "Hasta la Victoria Siempre!" (Do konačne pobede).

Ubrzo, međutim, dvojica novinara iznose tvrdnju da prema njihovim istraživanjima on nije pokopan kod aerodroma, već u zaseban grob i da su kosti negde u Boliviji. I svi su bili zadovoljni. Kastro je sahranio ratnog druga, a Bolivijci i dalje veruju da je u njihovim planinama.

Mit se u poslednjih pola veka transformisao, doduše, onako kako se menjao levičarski pokret. Godine 1989. srušen je Berlinski zid, a početkom 21. veka levica, posebno u Latinskoj Americi, opet se budi.

Poznavaoci kubanske revolucije kažu da će nam tek kad prođe još koja godina od smrti Fidela Kastra neke stvari biti jasnije, možda i kada je reč o Če Gevari.

Danas se sem Kube i Argentine Če Gevare sećaju i Bolivijci, prvi put na državnom nivou. Postoji i orden u njegovu čast, koji predstavlja borbu protiv imperijalizma i promociju društvene jednakosti i socijalizma.

Istorija pamti i ime bolivijskog vojnika koji je izabran da likvidira Če Gevaru. To je Mario Teran koji i danas živi negde u Latinskoj Americi. Prenosi se priča da se ipak predomišljao kada je trebalo da izvrši zadatak, na šta mu je Če rekao:"Pucaj, ubićeš samo čoveka."

Malo ko iz grupe koja je prisustvovala njegovom smaknuću je verovatno i mogao da nasluti da će se oživotvoriti  istina- ubijaju čoveka, ali stvaraju mit koji će trajati čak pola veka od tog 9. oktobra 1967. godine.