Migrantska kriza obeležila izbornu kampanju u Nemačkoj

"Gospođa Merkel je 2015. rekla da su izbeglice dobrodošle, i ja sam joj zahvalan zbog toga", poručio je jedan Sirijac.

A zahvalnih bi trebalo da bude 1.300.000 – toliko je za dve godine stiglo u Nemačku. Treći mandat Angele Merkel obeležila je migrantska kriza. Obeležava i kampanju trke za četvrti.

Nemačka je za migrante otvorila vrata, a pred septembarske izbore postavlja se pitanje da li će takva politika Merkelove otvoriti vrata koja vode do podrške birača. Osim što košta, takva politika ostavila je prostor za bezbednosne pretnje.

"Poslednjih godina uložili smo dosta rada da bismo unapredili nivo domaće bezbednosti i sada su se ljudi koji jedino znaju da zvižde probudili, ali na tome se neće graditi nemačka budućnost", ističe Angela Merkel.

"Nemačkoj je potrebno da nešto preduzme kako bi sprečila da se ponovi 2015. kada je 890 000 migranata došlu u zemlju pošto je gospođa Merkel otvorila granice", ukazuje njen protivkandidat Martin Šulc.

Merkelova je 2015. rekla "uspećemo", a danas kao cilj izbegličke politike ističe kontrolu. Tu istu reč koristi i SPD.

"Budući da je Angela Merkel promenila politiku otvorenih vrata, pa su zatvorena za veći broj izbeglica, i oni koji dođu sve se čini da budu vraćeni, pa je stišala kritike na svoj račun. Kada kritike dolaze od SDP – kolega u vladi, ona im uputi odgovor da su i oni glasali za tu politiku. Kad dođe od Alternative za Nemačku, desničarske stranke, onda se ukazuje na rasističke komponente politike te stranke", napominje Nenad Radičević, dopisnik Politike i saradnik RTS-a.

Kroz Srbiju je prošlo više od milion izbeglica, većina bez želje da se u njoj zadrži. Šta bi bilo da su vrata ostala zatvorena?

"Da nije bilo te politike, sva je prilika, budući da konzervativne struje u njenoj stranci koje su zagovarale parkinge za izbeglice, na obodu EU, prilika je da bi zemlje poput Srbije, Makedonije, bile neka vrsta parkinga ili zemlje na obodu Afrike, zemlje Magreba", napominje Radičević.

Radoš Đurović, direktor Cerntra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ukazuje da nije bilo takve politike Merkelove, koja je, kaže, bila uslovljena pre svega idejom da ne dođe do problema u zemljama Balkana, nesumnjivo je da bismo imali zadržavanje ljudi na Balkanu.

"Imali bismo imali političke tenzije pogotovo kad znamo da imamo zid između Srbije i Mađarske, da hrvatsko-srpska granica može lako da se čuva i zemlje na jugu pre Srbije ne bi zaustavljale ljude i to bi ugrozilo i nas", objašnjava Đurović.

Glavni takmaci dele sigurno jedan stav – smatraju da treba prekinuti pregovore sa Turskom o članstvu u EU. Osim neizvesnosti tog ishoda, neizvestan bi mogao da bude u tom slučaju i sporazum Brisela i Ankare po kojem EU za svakog migranta čiji povratak prihvati Turska, odobrava azil jednom sirijskom izbeglici smeštenom na turskoj teritoriji. U Turskoj je tri miliona izbeglica.