Evropa u Sankt Peterburgu: "Bajpas" za sankcije?

Evropa je umorna od Trampa, Putin od sankcija, a Tramp od kritika svih vrsta. Vreme je za EU da okrene novi list.

Iako ne izgleda tako na prvi pogled, EU se posle Sankt Peterburga našla u trenutku blic-optimizma, kada bi u sitnim koracima mogla da počne s rešavanjem svih onih, dobrim delom vlastitom akcijom prouzročenih problema.

I dok perspektiva malog boljitka postoji, o velikom optimizmu nema govora.

Antiruske sankcije su političke prirode, još u vreme njihovog uvođenja, u leto 2014, znalo se da za njih nema mnogo ekonomske logike. Presing privrednika ih neće ukinuti, barem nije do sada.

Još veći razlog za nerealnost svakog ozbiljnijeg optimizma leži u povlačenju SAD iz Pariskog klimatskog ugovora.

Pariski dokument iz decembra 2015. je, što se tiče opasnog zagrejavanja planete Zemlje (trenutno tri stepena iznad predindustrijskog doba), bio plan A.

Svima je i bez službenih saopštenja jasno kako niko od aktera u tom smislu nema plan(etu) B.

U međuvremenu, odmah nakon šoka koji je u Evropi usledio posle Trampove objave ("čak je i Orban bio šokiran!", komentariše austrijski Prese), kancelarka Angela Merkel se okrenula Indiji, ali je njen ministar spoljnih poslova Gabrijel promptno otišao u Sankt Peterburg.

Prošle godine je bilo dosta zluradog humora u načinu na koji su mediji nemačkog govornog područja izveštavali o sanktpeterburškom forumu, toj "Putinovoj protivteži ekonomskom forumu u Davosu".

Pravile su se liste ko je otišao i kako se tamo ponašao, da li je Rusima davao lažne nade, obećavao što ne sme, nesolidarno prihvatao Putinove pozive na večeru u uskom krugu, divio se "belim noćima" s terase nekadašnje rezidencije Petra Velikog.

Sa Trampom u Beloj kući, Putin u Sankt Peterburgu je sada odjednom postao skoro prihvatljivi domaćin.

Optimizam puževe kućice

U toj vrsti skromnog optimizma, najotvorenije je i najdalje otišao švajcarski Noje cirher cajtung – dok ne smislimo kako ćemo efikasno zaustaviti pregrejavanje planete, budimo praktični: "Treba nekako osvojiti i zadržati pažnju velikog ruskog tržišta."

"Ekonomska recesija iz poslednje dve godine je prevladana", komentariše švajcarski list trenutnu situaciju ruske privrede. Sankcije se vide u kontekstu ostalih parametara tog ekonomskog prostora (birokratija, restrikcije, korupcija, nedostatna diverzifikacija) – kao intervencija više sile, ali ne i kao efikasno odvraćanje od "doing business" sa Rusijom.

Za Švajcarce se još kao jedini pravi problem u poslovanju s Rusijom postavlja pitanje državnog intervencionizma.

Noje cirher cajtung: "Bilo bi bolje sa manje državnog mešanja, ali ništa od toga. Putin je u Sankt Peterburgu pozvao državne koncerne da kupuju male firme, kako bi im 'pomogle' da unaprede poslovanje. Ipak, atraktivnost ruskog tržišta od 140 miliona konzumenata deluje u svakom strukturnom okviru."

Kako sankcijama ugraditi "bajpas"?

Skup u Sankt Peterburgu imao je sve karakteristike saobraćajnog čvora na kome su naglo promenjeni smerovi obaveznog kretanja: Amerika se okrenula Saudijskoj Arabiji, Turska je antagonistički krenula na Nemačku i Austriju, Nemačka se okrenula Indiji, Kina se takođe okrenula Indiji, ID se okreće Filipinima i Indoneziji, a Rusija se, šta joj drugo preostaje u haosu loše označene signalizacije, ponovo okrenula Evropi.

Austrijski mediji prenose izjavu kancelara Kerna iz Sankt Peterburga da je "u najkraćem mogućem roku potrebno naći rešenje za saradnju s Rusijom."

Prese: "Putin se okreće Evropi. To je jedna od posledica evropskih iritacija Trampom. Skup u Sankt Peterburgu je sasvim jasno dao znak da se i pored sankcija traži modus za normalno poslovanje sa Moskvom. Najtačnije bi bilo reći da se traži bajpas za sankcije, operacija koja će premostiti začepljene kanale ekonomske saradnje."

Bilo bi netačno tvrditi da su u Sankt Peterburgu sankcije razdvojene na ekonomsku i političku dimenziju, te da je prva razrešena na olakšanje svih prisutnih, a druga zamrznuta do nemačkih nacionalnih izbora u jesen.

Ostaje, međutim, činjenica da više nisu samo evropski poslovni ljudi ti koji preispituju logiku kaznenog režima, sad su to već i političari EU.

Sa ruskog predsednika se, istina pojedinačno, polako skida i stigma socijalno nepoželjne osobe.

Austrijski kancelar Kern ga je tako pozvao u Kicbil u januaru iduće godine. Spust u luksuznom skijaškom centru Kicbil je vrhunski društveni događaj, topos u kome se isprepliću elitni sport, status, biznis i austrijski državni interesi.

U junu 2014. Putin je dolazio u Beč na razgovore sa tadašnjim austrijskim predsednikom Fišerom; u aprilu prošle godine Fišer je svoje poslednje putovanje na državnoj funkciji iskoristio da poseti Putina u Moskvi.

Oba puta, Fišer je morao da podnosi izveštaj austrijskim medijima: Zašto insistira na održavanju kontakata s takvom osobom? Da li on to Putina smatra prijateljem?

Sad odjednom – Kern u januaru vodi Putina u Kicbil! Ili će to možda zbog vremenske razlike biti Sebastijan Kurc?

Energetski "bajpas" Ukrajine

Iz ugla gledanja Austrije i Nemačke, glavna tema je bila izgradnja još jednog gasovoda kroz Istočno more, "Severnog toka 2". On bi paralelno sa već šest godina postojećim "Severnim tokom 1" i istog kapaciteta kao i on (55 milijardi kubnih metara) povezivao Viborg u Rusiji i Grajfsvald u Nemačkoj.

I jedinica i dvojka "Severnog toka" slede ekonomsku logiku, ali nose političku poruku. Time što skraćuje tranzitne puteve ruskog gasa kroz Ukrajinu, "Nord Stream" menja odnos snaga u sporu između Rusije i Ukrajine ili Nemačke i Poljske.

"Severni tok" je produkt jedinstvene logike: šireći njegove kapacitete, Evropska unija u efektu politički marginalizuje Ukrajinu, zemlju zbog koje je Rusiji objavila ekonomske sankcije.

Kritičari "Severnog toka" su brojni. Ne samo u Ukrajini već i u Poljskoj, koja bi takođe izgubila finansijska prava iz tranzita ruskog gasa za EU. I zato, hoće li uopšte doći do proširenja tog gasovoda?

"Ko kaže da nam Rusija nije potrebna vodi opasnu igru neizvesnog ishoda", rekao je Gerhard Šreder, šef nadzornog odbora "Severnog toka".

Što se tiče austrijskih i nemačkih medija, Šreder važi za pristrasnog "putinistu". Ali isto kao Šreder i još jasnije od njega, u Sankt Peterburgu su govorili Mario Meren iz nemačkog "Vinteršala" i Rajner Zele iz austrijskog OMV-a, "Gaspromovi" partneri u projektu "Severnog toka".

Zele: "Kad je reč o jačanju energetske sigurnosti, Evropska komisija često radi suprotno od potrebnog."

Komentarišući sukob interesa politike i ekonomije oko projekta "Severni tok", dopisnik austrijskog dnevnika Prese iz Rusije, Eduard Štajner zato kaže da su "političari EU sedeli na energetskim panelima u Sankt Peterburgu kao pokisle pudlice".

Imaju i razloga, jer jedinstvena moralka "Severnog toka" ne završava na tome da EU kažnjava Ukrajinu dok je podržava, i nagrađuje Rusiju dok je kažnjava.

Bilo je i drugih opcija, ne tako davno, što je trebalo da osiguraju transport ruskog gasa za EU. "Južni tok" na primer.

Rusija se povukla iz "Južnog toka", projekta koji bi ekonomski favorizovao zemlje jugoistočne Evrope, između ostalog i Srbiju, zbog administrativnih opstrukcija sa strane Evropske komisije. A da je Komisija uopšte na taj način vodila igru, najzaslužniji je Berlin.

Bilo je to u decembru 2014, nekoliko meseci nakon uvođenja sankcija, jasno koincidirani politički čin.

Proširenje "Severnog toka" Berlin, međutim, danas ne vidi kao politički projekat, već čisto ekonomski, te ga kao takvog podržava i promoviše.

Nemačka poruka svim zemljama koje su pogođene bilo izgradnjom "Severnog" ili neizgradnjom "Južnog toka" glasi: "Moja ekonomija je tvoja politika, tvoja ekonomija je moja politika."