Lajčak: Moramo da približimo evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu

Miroslav Lajčak je u intervjuu za Juropijen Vestern Balkans konstatovao da se proces proširenja usporio zbog internih pitanja EU, kao što su ekonomska i migrantska kriza, ali da ono ostaje jedna od glavnih politika Evropske unije.

"Odgovor na pitanje o budućnosti proširenja je u rukama zemalja kandidata zato što će EU uraditi svoj deo", istkao je Lajčak.

Upitan da prokomentariše aktuelno stanje demokratije i medija u Srbiji, Lajčak kaže da je članstvo u EU politički proces zasnovan na tehničkim kriterijumima, ali nikako tehnički proces, kao i da je politička posvećenost od ključnog značaja.

"Kada je reč o medijima u Srbiji - da, postoje mnogi signali za zabrinutost i situacija postavlja znakove pitanja, što se odrazilo i u izveštaju EK o napretku. Takođe smo primili i nekoliko signala tokom predsedničke kampanje", navodi Lajčak.

Mediji su u privatnom vlasništvu, ali postoji legitimna zabrinutost o uticaju države i političkih snaga na nezavisnost medija, kaže Lajčak i dodaje da je predstavnica OEBS za slobodu medija prava adresa za pitanje o objektivnoj proceni.

Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini, Lajčak kaže da je nepravedno i licemerno nazivati je "propalom državom" zato što je BiH ono što je međunarodna zajednica napravila.

"Dejtonski sistem nije skrojen u Sarajevu ili u Banjaluci, to je veoma kompleksan i komplikovan sistem i iako uspeh postoji, on je nesumnjivo mnogo sporiji nego što bismo voleli", navodi Lajčak.

Ključno pitanje je funkcionalnost države, kaže Lajčak i dodaje da je po njegovom mišljenju najbolji način za rešavanje tog pitanja proces evropskih integracija.

"Pomoglo bi i ako bi međunarodna zajednica bila jedinstvena po pitanju BiH zato što svaka podela u međunarodnoj zajednici vodi do podela društva u BiH", kaže Lajčak.

Kada je reč o Crnoj Gori, Lajčak smatra da je njeno članstvo u NATO jedna od ključnih prekretnica za tu zemlju te da će ono imati pozitivne efekte za sve države šireg regiona koje teže članstvu jer pokazuje da Alijansa ima politiku otvorenih vrata, da je kredibilna te da ispunjava ono što i zemlja ispuni.

Povodom situacije u Makedoniji, Lajčak izražava nadu da će formiranje vlade na čelu sa Zoranom Zaevim označiti kraj političke krize i dovesti do prevazilaženja podele društva.

Komentarišući uticaj Rusije u regionu, slovački zvaničnik ocenjuje da je to logična polsedica angažovanja EU.

"Ne može se sakriti činjenica da je EU postala mnogo manje vidljiva i aktivna na političkom nivou. To tako funkcioniše - ne treba se čuditi što su drugi igrači koji su takođe zainteresovani za ulogu u regionu iskoristili prostor koji je EU ostavila praznim", kaže Lajčak.

Prema njegovim rečima, članstvo u EU ne znači prekid odnosa sa Rusijom, već je reč o geostrageškoj orijentaciji.

"Ako želite da bude deo EU to znači da morate da preduzmete neke korake i donesete političke odluke. Niko vas realno ne tera na to, ali to mora da bude jasno", objasnio je Lajčak.

Ili, kako je dodao, "ako želite da imate prijateljske odnose sa EU ali ne i da budete njen deo, onda treba da odlučite da li hoćete da se pridružite nekoj drugoj uniji ili da nastavite sami", dodaje Lajčak.

Uveren je da nema bolje perspektive za zemlje u ovom delu sveta od perspektive članstva u EU.

Na pitanje da prokomentariše nacionalističku retoriku političkih elita u zemljama zapadnog Balkana, Lajčak navodi da ona postoji te da je deo političke kulture regiona.

To, kako je rekao, ne pomaže, ali deluje kod birača zbog čega je politički lideri koriste, a birači očigledno reaguju pozitivnije na nacionalističku nego na proevropsku retoriku.

"Deo odgovora je možda u činjenici da je evropska perspektiva manje opipljiva u poređenju sa prethodnim godinama, a da bi se to prevazišlo, moramo da približimo perspektivu EU, učinimo je kredibilnijom i onda će evropska retorika, nadam se, postepeno zamenjivati nacionalističku retoriku", zaključio je šef slovačke diplomatije.