Gde je danas desnica u Evropi

Tamo gde su još u 18. veku nastale prve podele na levo i desno, desno je poraženo. Prethodno je u Austriji, Holandiji. Time za sada i politike njihovih lidera.

"EU je skoro gotova", govorila je kandidatkinja desnice na proteklim izborima u Francuskoj Marin le Pen.

"Prva stvar koju bih uradio jeste napuštanje EU, ali i zaustavljanje migracije", rekao je holandski desničar Gert Vilders.

Naruku skretanju udesno išlo je skliznuće u ekonomsku i izbegličku krizu, ekstremizam, koji su često ostajali bez adekvatnog odgovora. Odgovor desnice – ne EU, rampa za izbeglice. Ipak, evropska ideja iz niza razloga položila je test.

"Da nisu tako glasali, oni bi izdali jedan od osnovnih principa francuske republike", smatra istoričar Predrag Marković.

Ipak, desnica beleži uspon kakav se ne pamti od 1930. Pojedini će reći da pobeda Makrona danas znači pobedu Le Penove za pet godina.

"Sva je prilika da će nezadovoljni birači Francuske osnažiti svoje nezadovoljstvo budući da bi njegove reforme mogle da smanje socijalna davanja, što bi moglo da ojača desničarske, antisistemske stranke i da možda one za pet godina budu najveći pobednici", ukazuje Nenad Radičević, dopisnik Politike i saradnik RTS-a iz Nemačke.

Istoričar Saša Adamović ukazuje da desničarske stranke, kad se dublje zagrebe, imaju konstantan uspon i rast pristalica.

"U Austriji nešto manje od 50 odsto", dodaje Adamović.

Za to vreme ponekad nije ni najjasnija linija koja razdvaja levo od desnog.

"Melanšon kaže: ne EU, i neki drugi ekstremni levičari su bili protiv diktata iz Brisela. Le Penova upotrebljava levičarski argument protiv migranata: prava žena", objašnjava Predrag Marković.

Iako se na binu novi francuski predsednik popeo uz evropsku himnu, ne treba zaboraviti da je između dva kruga rekao da Evropska unija mora da se reformiše ili će se suočiti sa Fregzitom.