Tokio i Vašington – između zajedničke odbrane i trgovinskog deficita

Američki potpredsednik Majk Pens posetio je početkom ove nedelje japansku prestonicu Tokio, gde je razgovarao sa premijerom Šinzom Abeom i potpredsednikom japanske vlade Tarom Asom.

Glavne teme razgovora u Tokiju bili su bezbednost, naročito zajednički napor na obuzdavanju severnokorejskog programa za razvoj nuklearnog i raketnog naoružanja, i trgovinski odnosi između dve zemlje.

Potpredsednik Pens u kratkom razgovoru sa premijerom Abeom naglasio je da njegova zemlja ne isključuje mogućnost vojne intervencije protiv Severne Koreje i da "SAD stoprocentno stoje uz Japan".

Njegov domaćin je uzvratio "da Japan ceni to što se Trampova administracija odnosi prema problemu naoružavanja Severne Koreje na osnovu razmišljanja po kojem su sve opcije na stolu, a ne na osnovu ideje o strateškom strpljenju."

U proteklih nekoliko meseci, pored Pensa, Tokio su posetili i novi američki sekretar za odbranu Džejms Matis i novi državni sekretar Reks Tilerson.

Te uzastopne posete najviših američkih zvaničnika imaju za cilj da pokažu da se Sjedinjene Države neće zatvoriti u sebe i dopustiti da njihov vojno-politički uticaj u istočnoj Aziji opadne, uprkos tome što se u vreme stupanja predsednika Donalda Trampa na funkciju, na osnovu njegovih predizbornih izjava, očekivalo da će se on prvenstveno okrenuti rešavanju ekonomskih pitanja, kao što su redukcija ogromnog trgovinskog deficita, preseljavanje proizvodnih kapaciteta u inostranstvo, nezaposlenost među niskokvalifikovanom radnom snagom i obnova zasterele infrastrukture.

Trampov zaokret

Naime, tokom izborne kampanje prošle godine Donald Tramp je najavljivao da će, u slučaju da bude izabran, Sjedinjene Države revidirati sporazume o vojnoj saradnji sa Japanom i Južnom Korejom i ostaviti te zemlje da se same staraju o svojoj odbrani, jer trenutni bezbednosni aranžmani ekonomski previše koštaju Vašington.

On je i optuživao Japan da manipuliše svojom valutom i da visokim carinama na uvoz poljoprivrednih proizvoda i pravnim ograničenjima na uvoz automobila otežava trgovinu američkim preduzećima i tako na nefer način ostvaruje veliki godišnji suficit u razmeni sa SAD od 60-70 milijardi dolara.

Vladi u Tokiju nesumnjivo je laknulo jer Trampova administracija ipak, čini se, nastavlja politički i vojni angažman visokog stepena u istočnoj Aziji, što potvrđuje i poseta potpredsednika Pensa Tokiju i Seulu.

Razlozi za to što je Trampova administracija okrenula leđa izolacionističkoj politici koju je on tokom izborne kampanje najavljivao kada je u pitanju istočna Azija, odnosno vojno-politički savez sa Japanom i Južnom Korejom, brojni su.

Osim očiglednih razloga strateške prirode, odnosno činjenice da bi smanjivanje američkog vojnog prisustva i političkog angažmana u regionu dovelo do slabljenja političkog i ekonomskog uticaja Vašingtona i omogućilo Pekingu da u tako nastalom vakuumu proširi i ojača sopstveni uticaj, valja pomenuti i unutrašnje prilike u SAD, gde Tramp trpi žestoku kritiku u vezi sa svojom spoljnom politikom i suočava se s pretnjama opozivom zbog svojih veza sa Rusijom, usled čega je prisiljen da se pokaže kao čvrst lider kada su u pitanju odnosi sa zemljama koje predstavljaju potencijalnu pretnju bezbednosti i interesima SAD.

Važna je bila i brza reakcija vlade u Tokiju, koja je odmah po izboru Trampa za predsednika prešla u pravu diplomatsku ofanzivu kako bi ga ubedila da održi stepen vojno-političkog angažmana kakve su SAD imale u istočnoj Aziji za vreme njegovog prethodnika Baraka Obame, koji je 2009. godine objavio da njegova zemlja prebacuje težište svojih strateških vojno-političkih napora sa Bliskog istoka na Azijsko-pacifički region.

Japanski premijer Šinzo Abe bio je prvi strani lider koji je posetio Donalda Trampa pre nego što je ovaj stupio u Belu kuću, a među prvima je otišao u SAD i nakon Trampovog stupanja na čelo države.

Takođe, Japan je vrlo brzo i formulisao veliki desetogodišnji paket investicija u američku privredu koji bi Trampu trebalo da pomogne u njegovoj misiji otvaranja novih radnih mesta i izgradnje infrastrukture.
 
Glavni kamen spoticanja poljoprivreda i automobili

Uprkos tome, odmah po stupanju na dužnost predsednik Tramp je potpisao dekret kojim je poništio učešće svoje države u velikom multilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini Transpacifičko partnerstvo (TPP), koji je inicirala administracija njegovog prethodnika Baraka Obame, i od kojeg je japanska vlada očekivala da omogući ekonomski rast od pola posto godišnje i tako stimuliše posustalu japansku privredu koja poslednjih godina često zapada u recesiju.

Taj sporazum, koji je trebalo da okupi 12 zemalja sa oboda Tihog okeana i tako pokrije 40 procenata svetske ekonomije, Trampova administracija je odbacila zbog strahovanja da bi mogao da dovede do daljeg zatvaranja proizvodnih kapaciteta u SAD i selidbe američkih kompanija u inostranstvo.

Obaranje TPP-a naročito je veliki udarac za japanskog premijera Abea i njegovu vladu, jer je taj sporazum trebalo da bude oslonac njenih napora za revitalizaciju japanske ekonomije i jer je sam Abe uložio mnogo vremena, truda i ličnog političkog kapitala da bi nadvladao snažno protivljenje tom sporazumu u svojoj zemlji, naročito od strane poljoprivrednih zadruga i farmaceutske industrije.

Povlačenje iz TPP-a znači da će Vašington sada tražiti potpisivanje bilateralnih trgovinskih sporazuma sa svakom od zemalja koje su bile uključene u njegovo formulisanje, a pritom, nesumnjivo, Trampova administracija će iz sve snage nastojati da osetno smanji trgovinski deficit, što u Tokiju izaziva nemalu zabrinutost, jer bi to moglo da znači povećanje američkih tarifa na uvoz i eventualni trgovinski rat, što bi dodatno, i u znatnoj meri, otežalo zadatak vlade da obezbedi ekonomski rast.

Japan visokim carinama štiti svoj poljoprivredni sektor koji, zbog planinskog reljefa i velike gustine naseljenosti u dolinama i ravnicama, karakteriše velika rascepkanost zemljišta, kao i velika prosečna starost stanovništva koje se bavi ratarstvom i stočarstvom. Problem je visoka cena materijala i mašina za poljoprivrednu proizvodnju.

S druge strane, SAD raspolažu velikim prostranstvom na kojem poljoprivredna mehanizacija može efikasno da bude korišćena, kao i vrlo jeftinom radnom snagom, često latinoameričkog porekla, zbog čega one postižu veću produktivnost i nižu cenu.

Zato je u interesu japanskih poljoprivrednika da njihova zemlja zadrži visoke tarife i kvote na uvoz hrane severnoameričkog porekla, naročito mesa i pirinča. Kada je u pitanju automobilska industrija, Japan godišnje u SAD izveze oko milion vozila, dok američki proizvođači u Zemlji izlazećeg sunca prodaju samo oko 10.000 automobila godišnje.

Vašington ovu ogromnu razliku vidi kao rezultat prakse japanske vlade koja se, navodno, sastoji u tome da se kroz postavljanje teških zahteva u vezi sa ekološkim karakteristikama automobilima, dilerskom mrežom i snabdevanjem delovima omete slobodan uvoz stranih vozila i da prednost domaćim proizvođačima.

Japanska strana, međutim, na taj argument odgovara ukazivanjem na činjenicu da se nemačke marke poput BMV-a, "mercedesa" i "audija" u Japanu odlično prodaju, te sugeriše da bi američki automobili imali bolju prođu u Japanu kada bi trošili manje goriva i bili pouzdaniji.

Pregovori tek predstoje?

Japanski mediji javljaju da potpredsednik Pens tokom razgovora sa potpredsednikom japanske vlade Asom nije zatražio otvaranje japanskog tržišta za američke poljoprivredne proizvode i popuštanje regulative koja se odnosi na uvoz automobila, ali da je izneo stav da bi dve zemlje trebalo da otpočnu pregovore koji bi u budućnosti mogli da rezultiraju zaključivanjem bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Pens je pred kamerama izveštača u Tokiju izjavio da "predsednik Tramp istinski veruje da je u interesu SAD da pregovore u vezi sa trgovinom vrši na bilateralnim osnovama".

U Tokiju vlada zabrinutost da bi proces formulacije novog trgovinskog sporazuma između dve zemlje mogao da dovede do trvenja u odnosima između dve zemlje – situacija koju bi japanska vlada zaista želela da izbegne. Zamenik premijera Taro Aso izjavio je da je "trgovinsko trvenje između dve zemlje sve dalja prošlost", čime je ponovo ukazao da njegova vlada od američke strane očekuje da ne nastupi agresivno i ne prouzrokuje jednu vrstu trgovinskog rata kakav je bio viđen između dve zemlje osamdesetih godina prošlog veka.

Japanska vlada je brzo formulišući plan za ulaganje 15 milijardi dolara u američku privredu u narednih deset godina, u projekte u oblasti telekomunikacija, automobilske industrije i železničke infrastrukture, učinila ono što je bilo u njenoj moći kako bi udovoljila ambicijama novog američkog predsednika i ublažila pritisak nove administracije u Vašingtonu na svoju zemlju kada su u pitanju ekonomski odnosi.

Ostaje da se vidi da li i u kojoj meri će je to zaštititi od nastojanja Vašingtona da brzo i osetno umanji trgovički deficit, za šta je najlakša i najbrža mera uvođenje visokih carina i kvota na uvoz.

Mada su tokom pripreme TPP-a, dogovoreni snižavanje carina i ukidanje kvota na uvoz u raznim oblastima privrede, pošto će nova američka administracija za potpisivanje bilateralnog ugovora o slobodnoj trgovini tražiti još povoljnije uslove za sebe, pregovori između dve zemlje sigurno će biti dugi i teški.