Turska, referendumska kampanja ulazi u završnu fazu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, obraćajući se pristalicama u naselju Tuzla u Istanbulu, poručio je da će reforma "doneti stabilnost i poverenje" koje je potrebno Turskoj za razvoj i rast.

"Da li je to 'da' za jednu državu? Da li je to 'da' za jednu zastavu? Da li je to 'da' za jednu domovinu? Da, da, da", uzviknuo je Erdogan.

Protivnici ustavnih promena prijavili su više do 100 incidenata zastrašivanja, nasilja i pritvaranja.

Erdogan je označio protivnike izmena Ustava kao ljude nameravaju da destabilizuju Tursku i optužio ih da su u dosluhu s teroristima okrivljenim za nesupeli puč u julu 2016. godine.

"Nedelja će biti prekretnica u našoj borbi protiv terorizma", rekao je Erdogan.

Kampanja mora da se završi danas do 18 sati po lokalnom vremenu, ukazuje AFP, koji navodi da bi rezultat tog referenduma mogao da ima širi uticaj na sve aspekte budućnosti te države i Erdoganu obezbedi još 12 godina na vlasti.

U intervjuu za državnu televiziju TRT, Erdogan je prognozirao pobedu na referendumu tvrdeći da istraživanja pokazuju da ustavne reforme podržava između 55 i 60 odsto glasača.

"U nedelju, mislim da će biti veoma jasan ishod u korist onih koji su za", rekao je Erdogan koji bi trebalo da održi još još četiri govora u Istanbulu.

Ukoliko pobedi na referendumu, Erdogan će imati ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija biće centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.

Protivnici su zabrinuti da će novom sistemu nedostajati "balans i provere" koji su specifični za sistem SAD, sa ciljem da se predsedništvo odvrati od vladavine jednog čoveka.

Lider glavne opozicione Republikanske narodne partije, Kemal Kiličdarglu upozorio je da Turska bira da li želi da i dalje ima demokratski parlamentarni sistem ili vladavinu jednog čoveka.

Kiličdarglu je novi sistem opisao kao "autobus bez kočnica, čija je destinacija nepoznata".

Završni miting održaće danas u Dijarbakiru, na jugoistoku Turske, i druga po veličini opoziciona Narodna demokratska stranka, čiji su kopredsedavajući Figen Juksekdag i Selahatin Demirtaš, u zatvoru zbog optužbi da su podržavali kurdske militante.

Referendum se održava 94 godine nakon što je Kemal Ataturk osnovao modernu Tursku, a mogao bi da promeni odnose Ankare sa Zapadom, mirovne pregovore sa Kurdima i procese unutar društva.

Novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme.

S obzirom na to, Erdogan bi u novom sistemu mogao da ostane na vlasti do 2029. umesto do 2024. godine.

Negativan ishod, međutim, bio bi veliki udarac za njegov status svemogućeg vladara u Turskoj, navode agencije.

U slučaju lake pobede, Erdogan bi mogao samopouzdano da se odlučno udalji od evropskih integracija i pokaže da Turska može da stvori alternativna strateška partnerstva, uključujući i ono sa Rusijom, navodi AFP.

Erdogan je prvi turski predsednik koji je započeo mirovne pregovore sa zakonom zabranjenom Kurdskom radničkom partijom (PKK), što je rezultovalo obustavom vatre.

Pobeda bi značila da nije isključena opcija da će Erdogan ponovo otvoriti dijalog sa Kurdima.

Dojče vele u analizi uoči referenduma navodi da Erdogan želi da postane "Ataturk posle Ataturka" uvođenjem predsedničkog sistema i da istovremeno poništi sekularnu tradiciju osnivača turske države.