Šta se krije iza predizbornog pomirenja Zehofera i Merkelove

Profesor sa Univerziteta "Pasau" Hajnrih Oberojter, koji važi za dobrog poznavaoca prilika u bavarskoj CSU, "sestrinskoj partiji" svenemačke CDU, prokomentarisao je Zehoferovu želju za pomirenjem.

"Horst Zehofer zna da Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i CSU mogu na saveznim izborima u septembru pobediti samo zajednički", ocenio je Oberojter.

Da li će birači tu Zehoferovu želju za ponovnom harmonijom sa Merkelovom stvarno i prihvatiti – u to, ocenjuju analitičari, sumnjaju mnogi, čak i oni u vrhu same CSU.

Mediji podsećaju na istorijat sukoba Angele Merkel i Horsta Zehofera, koji joj je u jednom momentu pretio Ustavnim sudom, najavljivao sopstvenog kancelarskog kandidata na septembarskim izborima i to u atmosferi u kojoj je sve delovalo kao da je Merkelova "saterana u ćoše".

Od skoro, Zehofer ponovo hvali Merkelovu.

Čak i da sada sve te pohvale koje Zehofer upućuje Merkelovoj, čija popularnost pred izbore raste, dolaze iz "dubine njegove duše", otvoreno je pitanje da li će njih dvoje ponovo živeti zajednički "politički život" u harmoniji, pošto, kažu poznavaoci, postoji jedna priča.

Poverenje između Merkelove i Zehofera izgleda da je, prema toj priči, opasno narušeno od početka prošle godine i to zbog izbeglica.

Horst Zehofer je, naime, tada kritikovao Angelu Merkel i njenu politiku "otvorenih vrata" prema izbeglicama nazvao "vladavinom bezakonja". Taj termin, koji je njegova CSU koristila, pre svega se odnosi na komunistički režim bivšeg DDR.

Nemačka kancelarka sve te uvrede do izbora mora zaboraviti, a da li će ih oprostiti – to je već drugo pitanje, kažu analitičari. Podsećaju da je još prošlog leta, dok je ona u anketama dobijala "packe" od Nemaca, nezadovoljnih što im ljudi pridošli uglavnom iz Sirije i drugih nestabilnih zemalja uzimaju deo njihovog nadaleko poznatog blagostanja, on kupio aplauze.

Zehoferu, velikom kritičaru vladine politike prema izbeglicama, tada je ozbiljno porasla popularnost.

Nemci su izgleda voleli njegov oštar stav i zahteve da se ograniči broj ulazaka u Nemačku, povećaju mere za suzbijanje ilegalnih prelazaka granice, da se oštrije kažnjavaju oni koji učine prekršaje, a kućama deportuju svi kojima je pravo na azil uskraćeno.

Taj konzervativni Bavarac, čiji je politički uzor bio legendarni šef bavarske vlade Franc Jozef Štruas, jedan je od najuticajnijih nemačkih političara. On u svojoj pokrajini vlada sam, pa ga ponekad mediji "titulišu" i kao "kralj Horst".

Mediji danas pišu da će on, odmah posle Uskrsa, izneti plan o svojoj političkoj budućnosti – da li će se ponovo kandidovati za predsednika bavarske vlade na pokrajinskim izborima 2018. godine ili za šefa CSU. Navode da će određenu ulogu pri svemu tome imati i njegovo zdravstveno stanje.

Zehofer, bivši savezni ministar poljoprivrede, dobar poznavalac ruskih prilika, važi za političara koji u sukob sa Merkelovom ne ide sa "rukavicama".

Rođen 1949. godine u Ingolštatu, u porodici vozača kamiona, on se, od početka sedamdesetih godina kada je stupio u CSU do danas – uz mnoge uspone i padove – vinuo do lidera Bavaraca i moćnog partnera Merkelove koji, izgleda, "peca" i u desnim političkim vodama i zadobija simpatije desničara.

Za Zehofera se kaže da ima i šarm, harizmu, iskustvo i talenat za politiku, ali je istovremeno i neuhvatljiv i nepredvidiv političar. Da Horst Zehofer ima snagu i sposobnost da se "digne iz mrtvih" pokazuje možda i jedan podatak iz njegovog privatnog života.

Zehofera su pre desetak godina skoro svi "poznavaoci prilika" jednostavno bili "otpisali", tvrdeći da je sam sebe diskvalifikovao, deložirao, izbacio iz visoke politike i sve to zbog ljubavne veze s jednom mladom devojkom, sa kojom je dobio dete.

Oženjenom katoliku i ocu troje dece u njegovoj konzervativnoj Bavarskoj, ali i u Nemačkoj, to nije uzeto kao baš mali "prekršaj", ali on je uspeo da "okrene list" i ponovo pokupi simpatije bavarskih birača.

Kako se približavaju nemački savezni izbori, tako Merkelova postaje sve jača, što je i sam Zehofer uvideo i nju, kako mediji danas javljaju, nazvao "dobrom kartom".

Današnja anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja "Forsa" kaže da bi demohrišćani (CDU/CSU), kada bi u nedelju bili izbori, dobili 36 odsto glasova, što je dva procenta više nego prošle sedmice, dok bi socijaldemokrate Martina Šulca osvojile 29 odsto glasova, odnosno tri odsto manje nego u prošloj anketi.