Damask, grad bez struje u kojem je i meso postalo luksuz

Redovi na benzinskim pumpama Damaska, Džarmana i Alepa su uobičajeni, a mnogi dolaze donoseći kanistere. U domaćinstvima nema gasa za grejanje, pa mnogi Sirijci koriste drvo kako bi zagrejali kuće i stanove.

"Oko 80 odsto ljudi sada se greje na drva. Peći na gas su prepravili da budu peći na drva", kaže Abu Fahed.

Meso je za mnoge postalo luksuz, a i ako ga i ima, preskupo je.

"Crvenog mesa više nema na našem stolu. Jedemo samo piletinu i jedva preživljavamo", objašnjava Adel Avad.

Sirijska funta je izgubila 90 odsto svoje vrednosti od početka rata, a cena uvezene robe je porasla.

"Nekada smo izlazili svakog četvrtka i petka. Sada to više nije deo naših života. Imamo dovoljno samo za najosnovnije potrebe", kaže Iman Savad.

Ipak, uslovi za život u Damasku su bolji nego u drugim delovima Sirije. Veći deo grada je neoštećen. Vodovodne cevi, oštećene tokom bombardovanja, obnovljene su, pa ima vode. U drugim delovima Sirije, koji nisu pod vladinom kontrolom – nema je, a svaki pokušaj uspostavljanja vodosnabdevanja je rizičan.

Ekonomski ekspert Hajan Salman kaže da su mnoga mesta koja su živela od poljoprivrede sada nedostupna.

"Raka je bila glavna žitnica Sirije, a sada je u rukama Islamske države. Idlib i dalje drži El Nusra. Nadam se da će se to popraviti kada se sirijski investitotori vrate kući iz Evrope", ističe Salman.

Noću je Damask potpuno miran, neosvetljen grad, a ulice su skoro prazne. Prodavnice, barovi i restorani ne rade, jer vlasnici ne mogu da kupe generatore za struju kako su to radili prethodnih godina, kada su ulice najstarije prestonice bile pune žitelja Damaska, ali i stranaca.

Ministar energetike kaže da elektrane rade samo u jednom delu zemlje, pa umesto 5.400 megavata proizvode samo 1.400 megavata. U nekim sirijskim gradovima, restrikcije struje traju i po 15 sata dnevno. Polovina stanovnika Sirije je interno raseljena, ali nema podataka koliko ih je napustilo domovinu.

Za sve ove godine, a 15. marta će biti šest godina kako se Sirija razara, i dalje mnogi traže sklonište u prizemljima državnih zgrada jer su njihove zgrade porušene. Žive s prijateljima ili kod rođaka. Mnogi su, boreći se za život i verujući u bolje sutra, spas našli u garažama ili napuštenim javnim zgradama kao što su škole.