Finska plata bez rada, realnost ili utopija

Finska bi mogla biti prva zemlja koja će pokazati da li je plata bez rada – realnost ili utopija. U zemlji u kojoj je zbog automatizacije rada nezaposlenost premašila devet odsto, a mnogi nezaposleni odbijaju nisko plaćene poslove – vlada pokreće plan uvođenja osnovnog nacionalnog dohotka.

U eksperimentalnoj fazi od dve godine, 2.000 Finaca će od države dobijati 560 evra mesečno, bez obzira na to da li rade. Tim novcem će moći da plate osnovne troškove za socijalno osiguranje. Konačni cilj je – ukidanje socijalnih davanja, umesto kojih će Finci mesečno primati 800 evra. To je malo za egzistenciju, ali može da motiviše prihvatanje lošijih poslova.

"Od povremenih poslova, mesečno zaradim oko 500 evra. Univerzalni prihod bi trebalo uvesti. To bi mnogima dalo veće mogućnosti da rade povremene poslove", kaže nezaposlena Sini Martinen.

Jedno od osnovnih pitanja je – može li država da finansira uvođenje univerzalnog dohotka i da li to vodi rastu poreza?

''Sada imamo više od 100 različitih modela obračuna socijalnih davanja. Univerzalni dohodak bi sve to zamenio, a građani bi sami birali da li žele da rade i šta će sa novcem", kaže Johanes Kananen, ekonomista iz Helsinkija.

Kritičari kažu da bi finski model bezuslovne plate umanjio finansiranje socijalnih usluga kao što su zdravstvo i obrazovanje, i objašnjavaju da nema jasnih kriterijuma kome bi takav dohodak bio namenjen.

U bogatoj skandinavskoj zemlji, u kojoj dobro funkcioniše socijalna pomoć, još je nejasno ko bi dobijao zagarantovane plate, i kolike, ako eksperiment uspe.

Slične ideje o smanjivanju siromaštva postoje i u Holandiji i Kanadi, ali, kako je reč o najrazvijenijim zemljama, nejasno je koliko bi takva utopijska ideja bila primenljiva u državama sa ekstremnim siromaštvom.