Japan pokleknuo pred Trampovom retorikom?

Pred zvaničnu posetu Vašingtonu, koja je zakazana za 10. februar, japanski premijer Šinzo Abe je objavio da će njegova zemlja preduzeti napore da u narednih deset godina investira 150 milijardi dolara u Sjedinjene Američke Države i tako omogući zapošljavanje 700.000 američkih građana.

Da šef jedne države zdušno pravi velike planove za zapošljavanje radnika druge, može se učiniti neobičnim, ali taj izraz japanske posvećenosti ekonomskoj dobrobiti vojnopolitičkog saveznika SAD motivisan je, naravno, prvenstveno željom da se zaštite sopstveni interesi i sačuva obraz premijera Abea, čije su ekonomska i bezbednosna politika ozbiljno dovedeni u pitanje dolaskom na vlast predsednika Trampa.

Premijer Abe je nakon ponovnog dolaska na vlast, krajem 2012. godine, postavio sebi i svojoj vladi kao najvažniji cilj izvlačenje države iz recesije, prevladavanje deflacije i ostvarivanje privrednog rasta, za šta bi vrlo važna poluga trebalo da bude sprovođenje Transpacifičkog partnerstva (TPP), multilateralnog sporazuma o liberalizaciji trgovine između 12 zemalja na obodu Pacifika.

Taj sporazum, koji je predviđao drastično smanjivanje kvota i tarifa na uvoz, trebalo je da pospeši trgovinsku razmenu i stimuliše ekonomski rast u zemljama potpisnicama, a u Japanu se očekivalo da bi on generisao rast od pola procenta godišnje i naročito pogodovao krupnim izvoznicima iz oblasti automobilske, mašinske i elektronske industrije.

Iako je sklapanje tog ugovora o slobodnoj trgovini inicirala administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, a teški, složeni pregovori trajali više godina, tokom izborne kampanje krajem prošle godine, njega je odbacio ne samo republikanski kandidat Donald Tramp već i uzdanica Demokratske partije Hilari Klinton.

Uprkos tome, u Japanu se verovalo da se Klintonova negativno izjašnjava o sporazumu iz pragmatičnih razloga, da bi privukla neodlučne birače, kao i da će po stupanju na dužnost u Beloj kući promeniti stav i predložiti Kongresu njegovu ratifikaciju.

Neočekivani izbor Donalda Trampa, koji se zalaže za protekcionističku ekonomsku politiku i koji je obećao potpuno odbacivanje TPP-a, u Tokiju je prošlog novembra upalio sve crvene lampice, pa je premijer Abe smesta pohitao u Trampove dvore na Menhetnu, samo nekoliko dana nakon objavljivanja izbornih rezultata.

Japanski premijer pokušao je da ga ubedi u obostranu korisnost tog sporazuma, kao i u važnost vojnog saveza između dve zemlje, čiju je duboku promenu Tramp nagovestio u nekoliko svojih izjava o tome kako neće dozvoliti da SAD više budu iskorišćavane od svojih saveznika, te da će oni ubuduće ili morati da sami vode brigu o svojoj odbrani ili bar više otvore svoje novčanike i ulože u finansiranje američkog vojnog prisustva u svojim zemljama.

Abe je tako postao prvi strani državnik koji se susreo sa Trampom nakon njegove pobede na predsedničkim izborima i jedini lider neke države koji ga je posetio pre nego što je stupio na dužnost predsednika.

Crne slutnje u Tokiju

Poništavanje TPP-a uzdrmalo je vladu u Tokiju, ne samo zbog toga što je poremetilo njene planove za ekonomski oporavak već i zato što je, sa njene tačke gledišta, ugrozilo zemlju u bezbednosnom smislu, jer je time srušen okvir koji je trebalo da, kroz ekonomsko vezivanje zemalja na obodu Pacifika za SAD, kao najveće tržište i najmoćniju privredu među 12 zemalja potpisnica, potisne ekonomski i politički uticaj NR Kine u regionu.

Kada su u pitanju trgovina i ekonomska politika, osim odbacivanja TPP-a, vladu i privrednike u Japanu duboko su uznemirile i Trampove ocene da Japan manipuliše kursom svoje valute jena, odnosno, intervencijama centralne banke veštački umanjuje njegovu vrednost, tako pojeftinjujući svoje izvozne proizvode i njegova obećanja data radnicima američkih automobilskih proizvođača da će uvesti visoke tarife na uvoz japanskih vozila iz Japana i Meksika kako bi domaćim kompanijama omogućio veću prodaju i više radnih mesta.

Japanski privrednici strahuju da bi između dve države mogao da izbije trgovinski rat, a za japansku vladu, koja se već nekoliko godina muči da ostvari ciljeve koja je postavila u borbi za revitalizaciju posustale ekonomije, nove visoke tarife, uz gašenje TPP-a, predstavljale bi dodatni, neočekivani udarac, koji bi dalje ugrozio njene planove, a time moguće i rezultate vladajuće koalicije na sledećim izborima.

Zbog toga, nepuna tri meseca nakon nezvanične posete Trampu u Njujorku, Abe sada hita u novu, zvaničnu posetu, da bi novom američkom lideru predstavio činjenice o tome da, recimo, japanski proizvođači automobila, iako imaju i više fabrika u susednim Meksiku i Kanadi odakle, zahvaljujući odredbama Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) bez carina izvoze puno automobila u SAD, takođe u samim SAD direktno i indirektno zapošljavaju oko milion i po radnika.

Radi koordinisanja nastupa u Vašingtonu, japanski premijer se sastao sa generalnim direktorom najvećeg japanskog proizvođača automobila Akijom Tojotom, koji je japanskim i svetskim medijima izjavio da bi voleo da američko rukovodstvo shvati da je i njegova kompanija zapravo američki proizvođač, jer u toj zemlji ima više fabrika.

Abe u Vašington nosi predloge za zajedničke projekte u oblasti izgradnje terminala za tečni gas u Aziji i prodaje opreme za nuklearne centrale na trećim tržištima, kao i ponude vezane za velike infrastrukturne projekte u oblasti železnice – za izgradnju pruge za brzi voz japanske proizvodnje "šinkansen" u Kaliforniji, Teksasu i na relaciji Njujork–Vašington, o kojima se već nekoliko godina govori.

To, uz nedavna obećanja iz "Tojote", koja je najavila investiciju od 10 milijardi dolara u narednih pet godina u postrojenja u SAD, kao i iz japanskog telekomunikacionog giganta "Softbank", koji je najavio investicije od pet milijardi dolara u SAD preko američke telefonske kompanije "Sprint" koju je ranije otkupio, znači da japanski premijer u Vašington nosi punu torbu lepih poklona kako bi odobrovoljio novog američkog predsednika i izbegao povećanje carinske stope na uvoz japanske robe, te smanjivanje japanskog suficita u trgovinskoj razmeni sa SAD, koji je u prošloj godini iznosio 60 milijardi dolara.

Brzopletost ili mudrost?

Ostaje, međutim, pitanje da li će to "poklonjenje" novom vladaru u Vašingtonu imati efekta i sprečiti uvođenje tarifa na japanske proizvode i poništenje severnoameričkog trgovinskog sporazuma NAFTA, koje bi pogodilo i japanske fabrike u Meksiku i Kanadi.

Ovo stoga što predsednik Tramp takve sporazume vidi kao jedan od glavnih uzroka preseljenja domaćih fabričkih postrojenja u inostranstvo i siromašenja američkih provincijskih, industrijskih gradova u poslednjih par decenija.

Tramp je u svojim prvim danima u Beloj kući već jasno pokazao odlučnost da održi obećanja koja je dao biračima tokom izborne kampanje – naredba kojom se nalaže odbacivanje sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu, koji je bio velika uzdanica japanske vlade kada je u pitanju oživljavanje ekonomije, bila je jedna od prvih koje je potpisao.

Japanske ponude o povećanju investicija nesumnjivo će obradovati predsednika Trampa, jer se dobro uklapaju u njegov plan da poveća zapošljavanje u SAD, a i zato što će učiniti da izgleda sposobniji i efikasniji od svojih prethodnika kao zastupnik američkih interesa i menadžer američke ekonomije.

Međutim, Tramp i njegov tim mogli bi da uprkos tome donesu odluku da su poništavanje sporazuma NAFTA i uvođenje tarifa na uvoz iz zemalja istočne Azije dugoročno ipak korisniji za ublažavanje trgovačkog deficita, za zadržavanje proizvodnje u zemlji i otvaranje novih radnih mesta za niskokvalifikovanu radnu snagu iz proizvodnog sektora u industrijskim gradovima Pensilvanije, Mičigena i drugih država, koja mu je dala najveći broj glasova i od čijeg zadovoljstva u velikoj meri zavisi njegov reizbor.

U istočnoj Aziji postoji i škola mišljenja po kojoj je Trampov diskurs o podizanju tarifa na japanske proizvode zapravo samo taktički manevar, čiji je cilj da iznudi veće otvaranje japanskog tržišta za američke proizvode bez potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini i vladu u Tokiju navede na to da određivanje vrednosti japanske valute u potpunosti prepusti tržištu.

Prema zagovornicima tog gledišta, Vašington neće zaista posegnuti za takvom merom, jer je Japan njegov važan ekonomski partner i višedecenijski vojno-politički saveznik.

Vreme će pokazati da li je priča o uvođenju visokih tarifa prosto blef kojim se nastojalo iznuditi ustupke ili stvarni zaokret u spoljnoj ekonomskoj politici SAD.

U zavisnosti od toga će i na brzinu zakazano gostovanje premijera Abea u Njujorku i Vašingtonu, te velikodušni paket investicija koji je u saradnji sa privatnim japanskim kompanijama pripremila vlada u Tokiju, biti ocenjeni kao brzopleto popuštanje prouzrokovano preteranim strahom ili kao pravovremena intervencija bazirana na dobrom rasuđivanju.