Ekonomist: Pobunjenik u Beloj kući

"Vašington se nalazi usred revolucije. Prekidanje Transpacifičkog partnerstva, zahtevanje pregovora o NAFTA, zid na granici sa Meksikom, zahlađenje odnosa sa EU, napadi na medije, zalaganje za vraćanje torture samo su neki od poteza novog predsednika", piše nedeljnik, na čijoj se naslovnici nalazi ilustracija Trampa kako baca Molotovljev koktel, prenosi telegram.hr.

U politici haos obično vodi do neuspeha, upozorava Ekonomist. Međutim, obećanja koja su u kampanji izgledala kao preterivanje su izgleda deo plana i ozbiljne pobune čiji je cilj da se protrese Vašington i svet, navodi se u tekstu.

Ta pobuna je počela korišćenjem besa, dodaje magazin podsećajući da su Trampove pristalice uverene su da će Tramp rasterati "podmuklu i pohlepnu" elitu iz njihovih salona u Vašingtonu.

Njegovi saradnici Stiv Benon i Stiven Miler upravo su tu logiku preneli u Vladu. Svaki put kada demonstranti i mediji istupe protiv Trampa, njima je to dokaz da on radi nešto ispravno.

Tramp veruje kako manje zemlje prolaze bolje dok Amerika plaća račun. Želi da iskoristi svoju pregovaračku moć kako bi dobio bolji dogovor u pojedinim zemljama, navodi se u tesktu Ekonomista.

Benon i drugi i strateški odbacuju američku diplomatiju, ukazuje Ekonomist. Oni veruju da multilateralizam utelovljuje zastareli liberalni internacionalizam. Današnja ideološka borba nije u odbrani univerzalnih ljudskih prava nego o odbrani "judeo-hrišćanske" kulture od nasrtaja drugih civilizacija, narocito od islama, Gledano kroz ovu prizmu, UN i EU su prepreke, a Vladimir Putin, u ovom trenutku, potencijalni saveznik, prenosi telegram.hr

Niko ne može reći, nastavlja Ekonomist, koliko Tramp čvrsto veruje u sve ovo. Možda će se umoriti od gerilskog ratovanja. Možda će ga kriza okrenuti prema nekim njegovim saradnicima koji nisu ustanički tip. Međutim, magazin upozorava da ne treba računati da će se to dogoditi brzo i kako ne treba potcenjivati štetu koja će nastati.

Amerikanci koji odbacuju Trampovu politiku najviše se boje što bi on mogao da učini zemlji. Dobiće određenu zaštitu institucija i zakona. Ali, bez aktivne američke podrške i učestvovanja svetska globalna mašinerija saradnje bi mogla propasti. Svetska trgovinska organizacija ne bi više bila vredna svog imena, a UN bi postao zapušten. Bezbroj ugovora i konvencija bili bi narušeni, navodi se u tekstu.

Prema mišljenju redakcije Ekonomista, prvi je zadatak je da se ograniči šteta. Umereni republikanci i američki saveznici trebaju mu reći zašto Benon i njegovi saradnici ideolozi greše. Čak i u najužem smislu američkih interesa, njihovi apetiti za bilateralizam su pogrešni, ne samo zbog ekonomske štete. Tramp treba da se uveri da su savezi najveći američki izvor snage, poručuje Ekonomist.

Jedinstvena mreža SAD igra veliku ulogu u ulozi Amerike kao ekonomske i vojne supersile. Savezi Americi pomažu da se izdigne iznad njenih regionalnih rivala –Kine u istočnoj Aziji, Rusije u istočnoj Evropi, Irana na Bliskom istoku, piše Ekonomist.

Ako Tramp zaista želi "Ameriku na prvom mestu", njegov prioritet bi trebalo da bude jačanje veza, a ne sukobi, piše britanski nedljnik.

Ukoliko on ovaj savet bude ignorisao, američki saveznici moraju da teže očuvanju multilateralnih institucija za vreme nakon Trampa, jačanjem njihovih finansija i smanjenjem razdora između njih. Moraju da planiraju svet bez američkog vođstva, zaključuje Ekonomist.