Kina – populaciona politika na udaru kritika

Ublažavanje propisa o broju dece, odnosno ukidanje tzv. politike jednog deteta, čini se ne daje željene rezultate, pišu mediji u najmnogoljudnijoj državi planete, Narodnoj Republici Kini, nakon objavljivanja statistika o prirodnom priraštaju u prošloj godini.

Naime, u Kini je u 2016. godini rođeno 1,3 miliona dece više nego u 2015. Taj broj je osetno manji od očekivanja demografa u toj zemlji, koji su se nadali da će, zahvaljujući potpunom ukidanju politike jednog deteta, koje je izvršeno 2015, na svet doći između tri i pet miliona mališana više.

Zvanične državne statistike pokazuju da je prošle godine u NR Kini rođeno nešto manje od 18 miliona beba, ali pojedini demografi smatraju da je u realnosti broj verovatno manji za nekoliko, moguće i čitavih pet miliona, jer je Nacionalni statistički zavod u prošlosti u više navrata donosio optimistične procene vezane za stopu prirodnog priraštaja, koje su se kasnije pokazale izrazito pogrešnim, te ga stoga bije glas da podešava cifre tako da pogoduju vladinoj politici.

Demografi i ekonomski planeri u Kini nezadovoljni su brojem novorođenčadi, odnosno smatraju efekt ukidanja politike jednog deteta nedovoljnim, zbog toga što je stopa rađanja u toj zemlji izuzetno niska i stanovništvo ubrzano stari, što podrazumeva smanjivanje populacije radno sposobnih i porast broja penzionera i osoba kojima je potrebna medicinska nega.

U Kini, čija populacija iznosi blizu 1,4 milijarde ljudi, ima 230 miliona osoba starijih od 60 godina, a stopa priraštaja je samo 1,2 deteta po ženi, dok je za prosto održavanje broja stanovnika na trenutnom nivou potreban prosek od 2,1 deteta po ženi.

U prošloj godini radna snaga u Kini se smanjila za tri i po miliona, dok se broj stanovnika starijih od 60 godina povećao za oko deset miliona.

Kinesku javnost naročito brine podatak da će se broj žena starosti između 22 i 30 godine, koje u modernom industrijskom društvu s raširenim visokim obrazovanjem rađaju više dece od žena drugih godišta, smanjiti za čak 40 odsto u narednih deset godina.

Trend starenja populacije nastaviće da se produbljuje u narednim godinama i decenijama, što će napraviti veliki pritisak na zdravstveni i penzioni sistem, pa i negativno uticati na ekonomski rast, u slučaju da država na te značajne promene u strukturi stanovništva ne odgovori uspešno – ako ne podizanjem nataliteta, onda bar povećanjem produktivnosti, robotizacijom i većim otvaranjem vrata za strane imigrante.

Demografi u Kini slažu se u mišljenju da je država prekasno ukinula politiku jednog deteta, te da je ekonomski razvoj koji je ostvaren u periodu od kada je ona uvedena 1979. godine do danas, kroz ubrzanu urbanizaciju i industrijalizaciju, duboko promenio društvo, i u pogledu stila života i vrednosti, pa savremeni kineski bračni parovi više ne žive na selu okruženi velikim porodicama, već u gradskim uslovima, odvojeni od roditelja i rođaka i naviknuti da više troše za sopstveno obrazovanje i zabavu.

Osim promene u pogledu na život, gde sada sopstvena karijera i posedovanje stvari postaju veće merilo uspeha u životu od imanja i podizanja dece, ekonomski razvoj i tehnološki napredak stvorili su i situaciju u kojoj je visoko i kvalitetno obrazovanje neophodno za dobro zaposlenje i time bitno poskupeli trošak odgoja dece. Zbog svega toga mladi Kinezi sada često više i ne priželjkuju da imaju više od jednog deteta, iako imaju pravo na to.

Politika jednog deteta uvedena je krajem sedamdesetih godina, u vreme kada su u Kini porodice prosečno imale šestoro dece, kada je vladala glad i pretio kolaps zdravstvenog sistema.

Vlada u Pekingu strahovala je od populacione eksplozije koja bi mogla da državu baci u politički i ekonomski haos i nastojala da priraštaj ograniči novčanim i disciplinskim kaznama, ali i prisilnim sterilizacijama i abortusima.

Politika jednog deteta nije značila da apsolutno niko ne sme da ima više od jednog deteta, jer su porodice iz ruralnih oblasti koje nisu imale muškog naslednika koji bi obavljao teške poljske poslove imale pravo da probaju da, kao drugo dete, dobiju sina, a izuzeci su ponekad pravljeni i za one čije je prvo dete bilo rođeno sa urođenim manama.

U nekim delovima Kine porodice su svesno, uprkos novčanim penalima i gubitku mogućnosti za napredovanje na poslu i u partijskim organima, išle na to da dobiju više od jednog deteta, naročito ako prvo dete nije bilo muško.

Inače, to tradicionalno, patrijarhalno preferiranje muškog poroda i ograničenje broja dece koje je nametnula vlada doveli su i do omasovljenja prakse abortusa ženskih fetusa, koji je osetno narušio prirodnu ravnotežu u broju muškaraca i žena u Kini, zbog čega se razvio i biznis uvoza mladih iz Vijetnama i drugih zemalja za potrebe prekobrojnih (potencijalnih) kineskih mladoženja.

Kaznena politika poslednjih par decenija u pojedinim provincijama je postepeno ublažavana, da bi konačno, po dolasku na vlast predsednika Si Đinpinga, u 2013. kineskim parovima u celoj zemlji bilo zakonski omogućeno da imaju dvoje dece u slučaju da je jedan od partnera jedinac.

Međutim, kako to u 2014. i 2015. nije dalo očekivane rezultate, propisi su dalje ublaženi, tako da su od početka 2016. svi kineski parovi, bez obzira na to da li su jedinci ili ne, dobili pravo da imaju dvoje dece.

Sada, međutim, kineski demografi pozivaju na brzo ukidanje "politike dva deteta" i potpunu liberalizaciju rađanja. Ni to, međutim, verovatno, neće biti dovoljno da se zaustavi dalje brzo starenje kineske populacije, jer iskustva iz zapadne i severne Evrope, kao i iz Južne Koreje i Japana, pokazuju da razvijene industrijske zemlje s visokom stopom urbanizacije, u kojima žene u velikom broju pohađaju univerzitete i učestvuju na tržištu rada, imaju izrazito nisku stopu prirodnog priraštaja.