EU produžava kontrolu u šengenskoj zoni naredna tri meseca

Austrija, Nemačka, Danska, Švedska i Norveška, koja nije u EU, prve su uspostavile kontrolu 2015. godine, kada je rekordan broj izbeglica iz Sirije, Srednjeg Istoka i Afrike ulazio u Evropu.

Evropska komisija poziva lidere da podrže obuhvatne mere za zaustavljanje priliva izbeglica iz Libije koje pokušavaju da dođu do Evrope prelazeči Mediteransko more u opasnim uslovima.

Molba dolazi nakon alarmantnih saznanja da je od 181.000 ljudi koji su prešli ili pokušali da pređu Mediteran 4.500 umrlo ili nestalo, što je navelo predsednika Evropske komisije da kaže da previše ljudi umire u Mediteranskom moru, ali da je pre svega potrebna stabilnost u Libiji, kako bi se našle mere pomoći.

Komisija je usvojila dokumente u kome se navodi da lideri EU treba pronađu načine kako bi se pomoglo Libijcima da upravljaju svojim granicama i zaštite migrante.

Mere koje su sada na snazi u EU, uvedenu su u novembru i traju do sredine februara.

"Značajan napredak napravljen je da se ukinu unutrašnje kontrole na granicama, potrebno je da ga dodatno učvrstimo", rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans u izjavi.

"Zbog toga dozvoljavamo članicama koje su zabrinute da nastave sa kontrolama granica u naredna tri meseca", dodaje on.

Iz Brisela je ranije rečeno da se planira povratak na raniju situaciju gde neće biti kontrole na granicama kroz šengensko područje, koje obuhvata 22 zemlje EU, kao i Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihtenštajn, do kraja 2017.

Evropska komisija koja je izvršno telo Evropske unije, dodaje da uslovi da se vrati šengenski način rada nisu u potpunosti ispunjeni.

Komesar za migraciju Dimitris Avramopulos insistira da će se Šengen vratiti u funkciju, kao jedno od najvećih dostignuća EU. "Ove kontrole ne mogu trajati doveka", dodaje Avramopulos.