Bi-Bi-Si: Lekcija iz Srebrenice nije naučena

U razgovoru sa preživelim Srebrenčanima, koji pričaju o tome kako vide situaciju u Alepu, Bi-Bi-Si podseća da se taj zločin u BiH dogodio 11. jula 1995, a dve godine ranije Srebrenicu su UN proglasile za oblast bezbednu za civile.

Bosanski muslimani iz okolnih oblasti tražili su u Srebrenici utočište dok su bosanski Srbi, navodi Bi-Bi-Si, izvršavali etničko čišćenje, proteravši nesrpsko stanovništvo.

"Oko 20.000 izbeglica je pobeglo u Srebrenicu, tada pod zaštitom holandskih mirovnjaka UN. Međutim, snage bosanskih Srba, predvođene komandantom Ratkom Mladićem okupirale su grad i počelo je granatiranje", navodi ovaj britanski mediji.

Hasan je tada imao 19 godina i mislio je, kaže, da će ih u Srebrenici UN snage zaštiti.

"Ono od čega je Hasan pobegao iz Srebrenice bio je najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata. Za samo nekoliko dana ubijeno je 8.000 muškaraca i dečaka. Pitanje šta mirovnjaci nisu učinili da zaštite ubijene ostalo je do današnjeg dana", piše Bi-Bi-Si.

Kako navode, iako su različite okolnosti u Alepu u odnosu na Srebrenicu - barem po tome što nema pripadnika UN u oblastima pod opsadom - oni koji su preživeli Srebrenicu besni su jer međunarodne snage nisu zaštitile civile koji su opet na nišanu.

Hasan smatra da postoji dosta sličnosti između Srebrenice i Alepa, a Bi-Bi-Si tu navodi da se prema procenama UN u Alepu nalazi oko 50.000 civila čija sudbina je pod znakom pitanja.

Pobunjenici koji su protiv predsednika Bašara el Asada držali su istočni deo grada od 2012. godine. Međutim, velika ofanziva sirijske vojske, uz podršku ruskih snaga iz vazduha, dovela je do toga da pobunjenici trenutno kontrolišu samo 2,5 kvadratna kilometra, piše Bi-Bi-Si.

Takođe, UN navodi da je postoje relevantni dokazi o pogubljenjima 82 civila, što sirijska vlada negira. Stanovnici Alepa kažu da se tela nalaze na ulicama i da se ljudi plaše da izađu da ih sklone, ističe Bi-Bi-Si i dodaje - nema hrane, kao ni lekarske pomoći za povređene, a mnogi su toliko očajni da na društvenim mrežama pišu oproštajne poruke.

"Ljudi u Alepu se osećaju isto kao mi. Osećali smo se napušteno, kao da ne pripadamo ovom čovečanstvu. Nisu nas tretirali kao ljude. Stalno ponavljamo 'nikada više', ali kada dođe do akcije ne učinimo ništa da sprečimo takve stvari da se ponove. Izgleda da svet nije ništa naučio. Živimo u modernom svetu sa tehnologijom i nemamo nikakve izgovore da kažemo 'ne znamo'", kaže Hasan.

Bi-Bi-Si tu prenosi i priču Nedžada Avdića koji je sa ocem, kao i Hasan, takođe u kloni pobegao u Tuzlu. Pobegao je u Srebrenicu 1993. godine kada su mu bosanski Srbi u obližnjem mestu uništili kuću. Kada je grad pao 1995. godine imao je 17 godina.

Opisujući situaciju u kojoj se našao, ispričao je da se sa oko 2.000 ljudi predao Srbima.
I Avdić priča da "vidi sebe u slikama dece iz Alepa".

"Nadaju se da će im neko pomoći, ali nada im je uzaludna. Veoma je moguće da će Alep imati istu sudbinu kao Srebrenica. Preživeo sam genocid, pa dozvolite mi da pošaljem poruku svetu: Ne dozvolite da Alep bude nova Srebrenica", kaže on.

Emir Suljagić je treći sagovornik Bi-Bi-Si. Imao je 17 godina kada je pobegao iz Bratunca u Srebrenicu 1993. godine. On ne vidi razliku između Srebrenice i Alepa, odnosno BiH i Sirije.

"Recite mi šta je drugačije", kaže on.