Si-En-En: EU u 2017. preti rascep na osovini Berlin–Pariz

Renacionalizacija politike, odnosno odbijanje globalizacije i međunarodne saradnje, koji su karakterisali poredak posle 1945. godine, postali su sve popularniji.

Kako navodi Si-En-En, Evropska unija posrće. Italijanski premijer Mateo Renci će verovatno izgubiti podršku na referendumu o ustavnoj reformi koji se održava za vikend, što će skoro sigurno dovesti do njegove ostavke i uspona antievropskih stranaka u Italiji.

U Austriji će, kako se čini, novi predsednik postati Norbert Hofer iz krajnje desničarske Slobodarske partije.

Gert Vilders, iz antiislamske i antievropske Partije slobode u Holandiji, koji je pozivao na "Evropsko patriotsko proleće" i obećao da će Holandija opet "biti velika", mogao bi da pobedi na parlamentarnim izborima na proleće sledeće godine.

Ipak, kako se navodi, Evropska unija najviše strahuje od izbora u dve najveće članice: Nemačkoj i Francuskoj.

Pokretači evropske integracije Pariz i Berlin sada se suočavaju sa populističkom krajnjom desnicom u vidu Nacionalnog fronta i Alternative za Nemačku, mada je malo verovatno da bi oni mogli da pobede na izborima.

Međutim, više od populizma, Evropskoj uniji preti rastuća "šizma" u nemačko-francuskoj osovini, a zbog različitog smera u kojem se kreću Pariz i Berlin, svaka strateška dugoročna vizija za EU skoro da je nemoguća.

Francuska se okreće sebi, ostavljajući Nemačku samu na čelu EU, što je još teži zadatak zbog činjenice da Britanci odlaze.

Republikanski kandidat u Francuskoj Fransoa Fijon najverovatnije će se suočiti sa Marin le Pen iz Nacionalnog fronta, koju će verovatno pobediti.

U Nemačkoj se očekuje pobeda Angele Merkel za četvrti kancelarski mandat, kada će dospeti pod pritisak ne samo domaćih birača već i međunarodne zajednice, da je "poslednja braniteljka" umerene liberalne demokratije i globalizacije.

I dok se svi okreću sebi, Nemačka će se naći na poziciji koju nikad nije želela – da pokuša sama da vodi Evropu. A izazovi su brojni: Bregzit, Rusija, Turska, migranti, kriza evrozone i nepredvidljivi Donald Tramp, zaključuje se u analizi.