Turska u Rusiji posle krize vidi saveznicu

Sukob Rusije i Turske rasplamsao se obaranjem ruskog aviona nad tursko-sirijskom granicom 24. novembra 2015. i pogibijom pilota, nekoliko nedelja nakon početka ruske intervencije u Siriji.

Ali predsednici Turske i Rusije su juna ove godine pokrenuli proces normalizacije koji je kulminirao posetom Redžepa Tajipa Erdogana Rusiji u avgustu, a zatim u oktobru dolaskom Vladimira Putina u Istanbul.

Pomirenje je overeno uprkos dubokim razlikama među njima o Siriji: Putin je ključni saveznik predsednika Bašara el Asada, dok je Erdogan podržao pobunjenike koji žele da ga uklone s vlasti.

Pored sirijskog konteksta, do otopljenja sa Rusijom je došlo dok su odnosi Turske i Evropske unije u turbulenciji, a Erdogan pokazuje da je iritiran evropskom kritikom stanja ljudskih prava u njegovoj zemlji posle propalog puča 15. jula i u svetlu blokade procesa pristupanja Turske EU.

Približavanjem Moskvi, kažu analitičari, Erdogan šalje i poruku Vašingtonu, glavnom zaštitniku Ankare, koji podržava kurdske milicije u Siriji i odbija da mu izruči sveštenika Fetulaha Gulena, koga Ankara smatra inicijatorom pokušaja državnog udara.

"Za sada smatram da Ankara potez prema Rusiji koristi da bi unapredila svoju poziciju prema zapadnim zemljama, posebno Amerikancima", rekao je Žan Marso, profesor političkih nauka u Grenoblu i istraživač-saradnik u Francuskom institutu za orijentalne studije.

Prema njegovim rečima, sadašnja podudarnost stavova Ankare i Moskve je uglavnom "taktička" i u ovoj fazi ne znači strateški pomak Turske koji bi doveo do pucanja njenih odnosa sa Evropom i NATO-om.

"Da li je Turska spremna da prihvati ostanak Bašara el Asada na vlasti, da bezuslovno prihvati ponovno ujedinjenje Kipra, i da zadovolji Vladimira Putina odustajanjem od kandidature za EU i prihvatanjem stacioniranja ruskih aviona u bazi Indžirlik, ili odlukom da uzme ruski sistem raketne odbrane, nekompatibilan sa statusom članice NATO-a? Ništa od toga nije sigurno", rekao je Marso.

Ekonomske veze 

Dodaje da su ekonomski interesi takođe faktor pomirenja.

"Obnavljanje ekonomske saradnje i saradnje u energetici je jedan od ciljeva, kao i okončanje sankcija protiv Rusije, koje su imale negativan uticaj", rekao je Sinan Ulgen, šef Centra za ekonomske studije i međunarodnu saradnju u Istanbulu (EDAM).

Rusija je ukinula ekonomske sankcije nametnute Turskoj u znak odmazde zbog obaranja ruskog aviona, uključujući i zabranu letova koja je dovela do pada broja ruskih turista u Turskoj za 83 odsto.

U oktobru, tokom posete Putina Istanbulu, dve zemlje su potpisale projekat "Turski tok", koji će Rusiji omogućiti transport gasa za Tursku i Evropu.

Ali, i Ulgen kaže da približavanje Ankare i Moskve "ne treba tumačiti kao strateško prestrojavanje jer, u osnovi, Rusija malo šta može da ponudi Turskoj da bi joj nadoknadila mogući gubitak dubokih političkih, bezbednosnih i privrednih veza sa Zapadom".

Aikan Erdemir iz Fondacije za odbranu demokratije sa sedištem u Vašingtonu smatra da je Erdogan, koji se nada da će uspostaviti predsednički sistem, a nedavno je pomenuo i mogućnost ulaska u Šangajsku organizaciju za saradnju, koju sponzorišu Peking i Moskva, rizičnom igrom mnogo rizikuje.

Ipak, "Erdogan zna da, kada je vlast u rukama jednog čoveka, mnogo je udobnije biti među autoritarnim režimima Istoka, nego se izlagati kritici porodice naroda sa Zapada", rekao je Erdemir.