Abas tvrdi da zna ko je ubio Arafata, ali ne želi da pominje imena

"Pitate me ko ga je ubio, ja znam, ali moje svedočenje nije dovoljno", rekao je Abas pred hiljadama ljudi u Ramali na Zapadnoj obali, gde je Arafat sahranjen.

"Komisija za istragu to proučava, a vi ćete saznati najranije moguće i bićete začuđeni kada saznate ko je to uradio. Ne želim da pominjem imena jer ta imena ne zaslužuju da ih pominjemo", dodao je palestinski predsednik, prenosi agencija AFP.

Arafat je postao vođa palestinskog pokreta krajem šezdesetih godina i predvodio je oružanu borbu protiv Izraela dok nije odbacio nasilje.

Za doprinos sklapanju prvog privremenog mirovnog sporazuma s Izraelom 1994. godine Arafat je Nobelovu nagradu za mir podelio s tadašnjim premijerom Izraela Jicakom Rabinom i sa šefom izraelske diplomatije Šimonom Peresom. Mirovni sporazum je potpisan godinu dana ranije u Beloj kući, u Vašingtonu.

Arafat je u 76. godini umro u vojnoj bolnici kraj Pariza 11. novembra 2004. godine. Uzrok njegove smrti nije otkriven. Od tada je prošlo je više od decenije, a on je i dalje dominantna ličnost u palestinskoj kulturi, politici i društvu.

Palestinci su dugo optuživali Izrael da ga je otrovao, što je izraelska vlada oštro poricala. Ostaci Arafatovog tela su ekshumirani 2012. godine iz grobnice u sedištu Mukata, ali francuska istraga nije potvrdila sumnju u trovanje polonijumom.

Abas i njegov dugogodišnji rival Muhamed Dahlan su razmenjivali optužbe za umešanost u Arafatovu smrt.

Abas (81) je današnju izjavu o ubistvu dao u trenutku kada arapske zemlje vrše pritisak na njega da dozvoli da se Dahlan, koji je u izgnanstvu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, vrati na Zapadnu obalu, sve u jeku nagađanja o tome ko će zameniti Abasa.

Izvori u Abasovom pokretu Fatah navode da će se o Arafatovoj smrti možda raspravljati 29. novembra na godišnjoj konferenciji Pokreta, kada bi istražna komisija mogla da objavi zaključke.