Junker: EU neće pokleknuti pred SAD

Poruka kancelarke Merkel i izjava Junkera o pregovorima Evropske komisije s Vašingtonom o Sporazumu o slobodnoj trgovini i garantovanju investicija (TTIP), pokazatelj su razmimoilaženja u EU o ključnim pravcima politike i razvoja.

Vidne razlike, posle izbegličke krize, borbi protiv terorizma, preuređenju EU posle izlaska Velike Britanije iz članstva, odnosa s Rusijom, ovog puta su se ispoljile oko toga šta Evropa treba, a šta ne sme prihvatiti u sporazumu s Vašingtonom.

Reč je posebno o zaštiti evropskih potrošača od uvoza proizvoda, od genetski modifikovanih organizama, mesa s hormonima, o nivoima pesticida, posebnim trgovinskim sudovima izvan nadležnosti EU kojima bi mogle da se žale multinacionalne kompanije na odluku neke vlade u Evropi.

Junker je u Parizu, pred francuskim premijerom Manuelom Valsom koji se protivi sporazumu TTIP pod sadašnjim uslovima, rekao da "mi nećemo baciti u vetar sva načela koja su donela uspeh Evropi".

Dodao je da se "nećemo odseći od sveta, budući da svaka milijarda evra u obimu naše spoljne trgovine znači 14 hiljada radnih mesta".

Reč je o neslaganju oko toga da li što brže ići na sklapanje sporazuma s Vašingtonom, u situaciji kad neke vlade i političke snage unutar EU smatraju da ono što se nudi ide mnogo više na ruku američkim i nekim evropskim multinacionalnim kompanijama, a da direktno šteti interesima Evrope.

Nevladine organizacije, sindikati i stotine hiljada demonstranata koji su proteklih meseci negodovali na ulicama evropskih gradova i pred sedištem institucija EU, osuđujući TTIP kao "američkog trojanskog konja", smatraju da bi sporazum pod sadašnjim uslovima bio štetan naročito po bezbednost hrane, ali i po demokratska načela, socijalne norme i po zaštitu okoline.

Protivnici TTIP smatraju da je, kad se sve svede, taj sporazum sačinjen tako da štiti interese multinacionalnih kompanija čiji je cilj ukidanje trgovinskih prepreka i propisa i u EU i u SAD, te smatraju i da bi dobit za EU od takve slobodne trgovine, koja se procenjuje na oko 120 milijardi evra, otišla najvećim delom na račune kompanija.

To se događa dok već traje kriza u EU i dok političari kalkulišu pred izbore u borbi za vlast, kao što je u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, a bliži se i važan ustavni referendum u Italiji.

Sve oči su uprte i u predsedničku izbornu kampanju u SAD, gde se smatra da bi pobeda republikanca Donalda Trampa "stavila na led" sporazum TTIP s EU, dok bi pobeda demokratske kandidatkinje Hilari Klinton značila da SAD ne odustaju od svojih imperativa u budućem poretku trgovine i garantovanja "slobode investicija" koje žele sa Evropom.

Sigmar Gabrijel, ključni socijaldemokratski partner Angele Merkel u nemačkoj vladi, je upravo ocenio da "zato što Amerikanci ne pristaju na ustupke", jednostavno nema nikakvih izgleda da se TTIP postigne u dogledno vreme, a posebno ne do kraja ove godine, što želi odlazeći američki predsednik Barak Obama.

Kancelarka Merkel se izjasnila suprotno i, zalažući se za taj sporazum na skupu vodećih nemačkih industrijalaca koji traže ukidanje sankcija i obnavljanje poslovanja s Rusijom, štaviše rekla da "kad bismo govorili o takvom sporazumu (TTIP) s Rusijom, ne bismo čuli ni polovinu zamerki koje sad slušamo... zato moramo o tome razmisliti".

Angela Merkel je ocenila da je "TTIP sporazum apsolutno pravedan i važan i u interesu Evrope", a ostali zagovornici sporazuma s obe strane Atlantika ukazuju da bi to onda postala i svetska norma za trgovinu i bezbednost investicija, jer bi i sve druge zemlje morale tome da se podrede.

Na tom pitanju je zakazala "nemačko-francuska osovina" u EU, obnovljena posle "Bregzita", jer je francuski premijer Vals stavio do znanja da "nikakav sporazum neće biti sklopljen ako ne poštuje interese Unije, i Evropa mora biti čvrsta, a Francuska će bdeti da se to ostvari".

Ministri ekonomija i finansija EU su krajem septembra takođe došli do zaključka da u dogledno vreme ne može doći do tog sporazuma i zaključak je bio da je "potreban novi početak ili novi pristup".

Američki državni sekretar Džon Keri se pre nekoliko dana u Briselu snažno založio za brzo sklapanje sporazuma TTIP i stavio to u okvir svetskih previranja, naglasivši da je jačanje veza Amerike i Evrope, kao i čvrsto savezništo u NATO, presudno za budući razvoj i uticaj SAD i EU u svetu.